Šta se sve kri­je is­pod rav­ni­ce

Pa­non­ska ni­zi­ja, rav­ni­ce na se­ve­ru Sr­bi­je obič­no se opi­su­ju kao mi­ran, spo­ko­jan pre­deo, trom i ne­pro­men­ljiv. Me­đu­tim, či­ni se da to uop­šte ni­je ta­ko, da se ni­zi­ja po­me­ra, to­ne, ugi­ba i klju­ča, ali sa­mo za one ko­ji ume­ju da shva­te šta se do­ga­đa is­pod tla pod na­šim no­ga­ma.

„Šta se kri­je is­pod rav­ni­ce?” na­ziv je iz­lo­žbe ko­ju je or­ga­ni­zo­vao Grad­ski mu­zej u Su­bo­ti­ci i Na­uč­no-teh­no­lo­ški cen­tar NIS-a. Autor iz­lo­žbe je Ivan Du­lić, ge­o­log Na­uč­no-teh­no­lo­škog cen­tra NIS-a.

Kroz in­for­ma­tiv­ne pa­ne­le uz mno­štvo iz­lo­že­nih mi­ne­ra­la, ali i školj­ki, u ka­me­nu „za­ro­blje­nih” oti­sa­ka li­sto­va bi­lja­ka ko­je su ovaj pro­stor pre­ki­va­le mi­li­o­ni­ma go­di­na pre nas, iz­lo­žba vo­di u da­le­ku pro­šlost pla­ne­te. Za ge­o­lo­ge tlo je isto­rij­ska či­tan­ka u ko­joj sa­zna­je­mo da su gra­nit­ne ste­ne kod Ru­skog Kr­stu­ra sta­re 420 mi­li­o­na go­di­na. Me­đu­tim, u bu­šo­ti­na­ma naf­te na se­ve­ru Bač­ke pro­na­la­ze se i ko­lo­rit­ne me­ta­morf­ne ste­ne za ko­je ni­je utvr­đe­na sta­rost, ali me­đu nji­ma ima i škri­lja­ca ko­ji su sta­ri pre­ko 600 mi­li­o­na go­di­na. Tek­ton­ske si­le na ko­ji­ma po­či­va Pa­non­ska ni­zi­ja i da­lje su ve­o­ma ak­tiv­ne, se­ver­ni Ba­nat go­di­šnje to­ne vi­še od jed­nog mi­li­me­tra. U istom pro­sto­ru na du­bi­ni od 3.000 me­ta­ra iz­me­re­na je tem­pe­ra­tu­ra od 200 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa. Po­re­đe­nja ra­di, na is­toj du­bi­ni u oko­li­ni Ul­ci­nja iz­me­re­no je 56 ste­pe­ni. Na­uč­ni­ci ka­žu da to go­vo­ri o ogrom­nom ener­get­skom, ge­o­ter­mal­nom po­ten­ci­ja­lu Voj­vo­di­ne ko­ji je ve­ći­nom za­ro­bljen pod ze­mljom.

Iz­lo­žba sli­ko­vi­to pred­sta­vlja i Pa­non­sko mo­re, ko­je je ov­de po­sto­ja­lo pre oko 16 do 10 mi­li­o­na go­di­na i ko­je je bi­lo po­put mo­ra ko­je ovih da­na pri­želj­ku­je­mo. U ka­me­nu ko­ji gra­di Fru­šku go­ru i na ko­jem le­ži voj­vo­đan­ska rav­ni­ca ostao je sa­ču­van ži­vot tog mo­ra ko­je je ima­lo svo­je pe­šča­ne i ka­me­ni­te pla­že, a uz oba­lu je bu­ja­la ve­ge­ta­ci­ja pal­mi i ci­ka­sa. Tir­ki­zno pla­ve vo­de bi­le su pro­ša­ra­ne ko­ral­skim spru­do­vi­ma. U mor­skim du­bi­na­ma ži­ve­le su školj­ke. Deo školj­ki i pu­že­va ko­ji su pro­na­đe­ni to­kom ra­da na naft­nim bu­šo­ti­na­ma iz­lo­že­ni su sa­da u Grad­skom mu­ze­ju u Su­bo­ti­ci i po­ka­za­telj su ko­li­ko bo­ga­ta pro­šlost i bi­o­lo­ška ra­zno­vr­snost po­sto­ji na ovom tlu.

Po­seb­no su gra­fič­ki pred­sta­vlje­ni naft­ni de­poi u tlu, a ka­že se da je na pro­sto­ru se­ver­ne Bač­ke ot­kri­ve­no ne­ko­li­ko naft­nih i ga­snih le­ži­šta, a me­đu nji­ma je naj­zna­čaj­ni­je naft­no-ga­sno po­lje Ve­le­bit, u op­šti­ni Ka­nji­ža, ko­je se za pro­iz­vod­nju ko­ri­sti od 1968. go­di­ne. Struč­nja­ci NIS-a na­vo­de da ka­da bi se sa­bra­li svi va­go­ni ci­ster­ne od 60 kub­nih me­ta­ra ko­ji su na­pu­nje­ni sa ove bu­šo­ti­ne, kom­po­zi­ci­ja bi bi­la du­ga 4.600 ki­lo­me­ta­ra, a uko­li­ko bi se to­me do­da­le sve ko­li­či­ne naf­te s pro­sto­ra se­ver­ne Bač­ke, kom­po­zi­ci­ja bi bi­la du­ga 5.300 ki­lo­me­ta­ra.

Ka­ko je na­ja­vlje­no u sklo­pu obe­le­ža­va­nja da­na gra­da, 2. sep­tem­bra će u Grad­skom mu­ze­ju bi­ti or­ga­ni­zo­van i raz­go­vor sa auto­rom iz­lo­žbe.