Najugroženiji penzioneri u Srbiji počeli su da ostvaruju svoje pravo na popust od 1.000 dinara za električnu energiju, gas ili grejanje. Međutim, upitno je koliko je ova mera trajno rešenje za poboljšanje životnog standarda ove grupe penzionera ili predstavlja još jednu u nizu predizbornih ekonomskih intervencija.
Vlada Srbije usvojila je na sednici 26. oktobra izmene i dopune Uredbe o energetski ugroženom kupcu, koje su većem broju građana omogućile popust za električnu energiju, gas ili grejanje.
Kako je objašnjeno, penzioneri koji imaju ugovor o snabdevanju električnom energijom na svoje ime, a čija penzija ne prelazi 21.766,26 dinara, imaju pravo na dodatno umanjenje računa u iznosu od 1.000 dinara tokom grejne sezone.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je juče da je u prvoj nedelji nakon ovih izmena oko 87.000 penzionera ostvarilo pravo na umanjenje računa za 1.000 dinara za električnu energiju.
„Blizu 87.000 penzionera koji primaju penzije niže od 21.766,26 dinara dobilo je po službenoj dužnosti umanjenje na računima za električnu energiju za 1.000 dinara od oktobra do marta sledeće godine i to već u prvoj nedelji primene izmenjene Uredbe o energetski ugroženom kupcu. Jedini uslov jeste da se brojilo vodi na njihovo ime. Očekujem da će njihov broj rasti u narednim danima“, rekla je ministarka.
Iz Fonda PIO nismo dobili odgovor na pitanje koliko tačno penzionera danas prima iznos manji od navedene brojke, ali taj broj je svakako znatno veći od broja onih koji su do sada ostvarili pravo na ovaj popust.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić za Danas kaže da je ovo „ogoljena populistička mera“.
„Izbori su zakazani i treba pridobiti naklonost penzionera, koji su standardno biračko telo ove partije koja je na vlasti. I onih 10.000 dinara koje su delili i kartice za studente i ostale mere koje su sada donete, sve je to deo predizobrne kampanje, svaki put pred izbore viđamo to isto“, naglašava on.
Dugalić ukazuje da ovaj broj od 87.000 penzionera govori da su oni u teškoj materijalnoj situaciji.
„Oni kada plate sve obaveze koje imaju, šta im ostaje za život? Ogroman je broj penzionera koji jedva preživljavaju, većina njih živi sa mizernim standardom i sada će da im daju 1.000 dinara i oni treba da budu srećni i da glasaju za ovu vlast“, napominje naš sagovornik.
Nažalost, kako kaže, tih 1.000 dinara njima znači.
„U ovom trenutku 1.000 dinara poklona može da prođe, ali trajno to nije rešenje. Rešenje je da se penzije vrate na onaj nivo pre nego što su počeli da im oduzimaju malo po malo i da se one malo ozbiljnije usaglašavaju sa rastom zarada“, predlaže Dugalić.
On se osvrće i na i izjavu ministarke, koju opisuje kao „potpunu ludost“.
„Ja se ne bih hvalio time. Ona se hvali time da je vitalno ugrožen standard penzionera i da su prinuđeni i tu meru da koriste kako bi preživeli. Ko razuman može time da se hvali“, pita Dugalić.
U Srbiji, kako on navodi, ima više od 60 odsto funkcionalno nepismenih građana.
„Zbog toga svaka ovakva populistička mera ima cilj da se izazove utisak da neko brine o tim grupama, da će se podići njihov standard… a to je sve čist populizam“, ukazuje naš sagovornik.
Sa druge strane, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić, smatra da je ovo dobra mera, ali da bi i drugi trebalo da se uključe.
„Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije je nekoliko puta ukazivalo da javna i komunalna preduzeća ne obezbeđuju popuste penzionerima na usluge. Ovo je pozitivan primer u kojem EPS obezbeđuje popuste penzionerima koji imaju penziju manju od najniže“, navodi on.
Tamburić naglašava da je važno da se popust ostvaruje bez mnogo administrativnih procedura, jer je to, kako dodaje, veliki problem penzionerima u ruralnim sredinama.
„Očekujemo da će se i druga javna i komunalna preduzeća uključiti u akciju davanja popusta najsiromasnijim penzionerima“, kaže on.
On ističe da je dobra vest da je već 87.000 penzionera dobilo ovu vrstu pomoći, ali da ima preko 300.000 penzonera koji imaju manju penziju od ove.
„To znači da je svaki četvrti penzioner dobio ovaj vid pomoć, što znači da im procedura za sada nije dobra“, ukazuje Tamburić.
Zbog toga, smatra on, broj onih kojima je ova pomoć potrebna, treba da bude mnogo veći, jer se, kako dodaje, računi uglavnom vode na penzionere, pa to ne bi trebalo da bude problem.
„Mali je broj penzionera koji žive u stambenom prostoru koji nije njihov i kojima račun ne stiže na njihovo ime“, objašnjava Tamburić.
