Preterano razmišljanje o tome šta nam nosi budućnost kod mnogih ljudi izaziva zabrinutost: rast cena, potencijalne nove pandemije, globalno zagrejavanje, međunarodni sukobi, ekonomska situacija, nestalnost radnog mesta… Sve to u nama podstiče vrlo neprijatnu anticipacijsku teskobu, jer je budućnost suštinski sama po sebi neizvesna.
Pokušaji da se ukrote takve misli i teskoba su poput rvanja s nečim bezličnim, zbog čega se svaka osoba lako može osećati nemoćno.
„Sasvim je prirodno da imamo veći uticaj na sopstveni život nego na globalnu sliku sveta“, kaže dr Mirriam Priess, specijalista psihosomatske medicine i trenerica za savladavanje stresa, piše Hina.
Na primer, da bi lakše prevladali strah od visine, možete s njime da se suočite tako što ćete pokušati da se postepeno popnete na osmatračnicu.
Ali, anticipacijska teskoba vrlo je neprijatna. Ipak, postoje načini koji će vam pomoći da je ublažite. Prvi korak je bolje razumjeti funkciju straha i teskobe.
Doživeti i strah i teskobu u nesigurnim vremenima savršeno je normalno, jer je reč o reakciji na situacije koje nam predstavljaju pretnju, kaže psihijatar i psihoterapeut dr Andreas Hagemann, kao i Priess, specijalista psihosomatske medicine.
„U ljudskoj evoluciji strah je bio izuzetno važan jer je pomagao pojedincu da se zaštititi od stvarne ili očekivane opasnosti. Danas se strahovi i teskoba javljaju u našem ‘unutrašnjem svetu‘, obično kao posledica nekih negativnih iskustava i na osnovu njih procjenjujemo spoljašnje situacije“, kaže Priess.
Na primer, ako ste u životu već ranije dobili otkaz, verovatnije je da ćete se zabrinuti ako u firmi u kojoj radite čujete da postoji mogućnost smanjenja broja zaposlenih.
Ključnu ulogu u sklonosti anticipacijskoj teskobi ima i vaša ličnost.
„Prve godine naših života su formativne“, kaže Priess.
„Tada doživljavamo prva iskustva u vezama, koja kasnije utiču na naše samopouzdanje.“
Ličnost je važna jer utiče na to kako ćemo proceniti neku izazovnu situaciju – verujemo li da ćemo uspeti da je savladamo ili reagujemo nesigurno i osjećamo se nemoćno.
Šta možete da uradite ako vam glavom prolaze uznemirujuće „šta ako“ misli i osećate sve veću napetost u organizmu?
Priess savetuje da prihvatite i poštujete svoju teskobu.
„Dakle, prihvatite činjenicu da ste teskobni umesto da teskobu pokušate da potisnete, jer će se na taj način ona samo pojačati. Ponekad možete smanjiti osjećaj teskobe ako uspete da se bar donekle psihički distancirate od tog neprijatnog osjećaja. Pokušajte da sebi kažete: „Osećam tjeskobu u sebi, ali to nisam ja, proći će“, predlaže Priess.
Takođe, treba da pokušate da hladne glave procenite situaciju. Šta je tačno u pitanju? Zbog čega se brinete? Koliko je realan negativan scenario koji zamišljate? Kakva su moguća rešenja?
Drugi način koji možete da primenite u suzbijanju teskobe je da u svoj život uvedete aktivnosti koje će vam pomoći da se oslobodite stresa, jer je anksioznost, prema Hagemannu, u osnovi upravo stres.
To može biti redovno trčanje, druženje s prijateljima ili vježbanje tehnika opuštanja poput autogenog treninga.
Ipak, deo ljudi bez obzira na sve pomenuto u određenim situacijama obuzima teskoba.
Ako se fokusirate na svoju teskobu, ona će vas u potpunosti „progutati“, apsorbovati i to je početak poremećaja. Mnogi ljudi u takvim situacijama reaguju tako što se povuku u sebe i ne suočavaju se s izvorom teskobe, a takvo ponašanje je samo još više pojačava. Rešenje je otvoreno progovoriti o svojoj teskobi, dobiti podršku porodice ili prijatelja, ako je potrebno i stručnu pomoć, umesto da se povučete u sebe.
