Postoji više naučnih definicija termalnog komfora, međutim najlakše ga možemo objasniti kao „stanje uma kojim se kojim se izražava (ne)zadovoljstvo termičkim okruženjem i procenjuje se subjektivnom ocenom“.
Kako se čovek oseća prilikom boravka u spoljašnjoj sredini ima itekako veliki uticaj na ekonomske aktivnosti i radne performanse zaposlenih, zdravlje opšte populacije, kvalitet života, uslove stanovanja…
Kada govorimo o klimi gradova, nekada mi deluje kao da se previše često vezujemo za vrednosti temperature vazduha. Klima gradova je mnogo složenija i njen uticaj na ljude ne možemo svoditi na samo jedan meteorološki parametar.
Mnogo je više od temperature vazduha
Termalni komfor je mnogo više od temperature vazduha. U zavisnosti od toga koji indeks koristimo za određivanje termalnog komfora (danas postoji čak oko 100 različitih indeksa), osim temperature vazduha, potrebni su nam i podaci o brzini vetra, vazdušnom pritisku, relativnoj vlažnosti vazduha, naponu vodene pare, oblačnosti, visina sunca, radijantnoj temperaturi (temperatura površina koje okružuju čoveka), itd.
Osim meteoroloških podataka, da bismo odredili termalni komfor potrebni su nam i podaci koji opisuju fiziološke parametre poput temperature kože, vlažnosti kože, telesne temperature, brzine kretanja čoveka, provodljivosti odeće…
„Podaci kao što su temperatura vazduha, vlažnost, brzina vetra, telesni parametri, parametri odeće… unose se u modele gde kao izlazne podatke dobijamo vrednosti indeksa koji opisuju termalni komfor i kako se dati uslovi manifestuju na naše zdravlje: da li postoji opasnost od dehidracije, kakvom termičkom stresu je izložen naš organizam, da li postoji opasnost od ozbiljnijih stanja poput nesvestice, toplotnog udara ili smrzavanja ako govorimo o zimskom periodu“, kaže za sajt Klima 101 koaj je zaposlena na Geografskom fakultetu kao istraživačica saradnica.
Ona navodi da na termalni komfor direktno i indirektno utiču drugi i antropogeni faktori poput intenzivne urbanizacije, visoke gustine naseljenosti, nedostatka javnih i ostalih zelenih površina, zagađenja vazduha.
Termalni komfor gotovo se ne razmatra u Srbiji
Prostorni ili urbanistički planovi gradova u Srbiji, klimu predstavljaju jednodimenzionalno, kao skup nekih vrednosti i parametara koje su tokom određenog vremena izmerene na određenom prostoru. Deskriptivno, bez duboke i detaljne analize na koji način ti parametri određuju kvalitet života u gradu.
„U današnjem kontekstu kada posledice klimatskih promena gotovo svakodnevno osećamo na svojoj koži, planeri i urbanisti moraju promeniti pogled na mikroklimu gradova. Termalni komfor se gotovo uopšte ne razmatra u domaćoj praksi prostornog i urbanističkog planiranja, iako je nauka poslednjih godina i decenija itekako ukazala na njegovu neophodnost u održivom urbanom planiranju“, smatra Milica Lukić.
Ona kaže da analiza termalnog komfora na otvorenom mora postati sastavni deo planova koji određuju kako će naši gradovi i naselja izgledati u budućnosti, jer bez tog aspekta, ne znam da li je uopšte moguće prilagoditi se životu u sredini koja se tako brzo menja.
Posebno je važno kod planiranja zona lečilišta, odnosno delova grada gde se nalaze bolnice, porodilišta, klinčki centari, tj. objekti zdravstvene zaštite gde korisnici i zaposleni provode dosta vremena. Ukoliko se tome ne pristupi na adekvatan način, nepovoljan spoljašnji termalni komfor može usporiti oporavak pacijenata, ali i otežati rad medicinskom osoblju.
Sledeći primer su zone školskih i predškolskih objekata, gde deca i omladina takođe provode veliki deo dana, kao i njihovi nastavnici i vaspitači. Zatim slede zone stanovanja, što je posebno važno za zone gusto izgrađenih višespatnica koje se danas najčešće i grade.
„Zamislite da ceo dan radite ili se školujete u delu grada koji odlikuje nepovoljan termalni komfor, a nakon napornog dana odlazite svom domu, koji se takođe nalazi na lokaciji sa nepovoljnim termalnim komforom. To znači da je vaše telo zapravo izloženo konstantnom toplotnom stresu kom mora iznova i iznova da se prilagođava. Ponekad telo ne može da izdrži takav fiziološki i metabolički napor, što i rezultuje većem broju smrtnih slučajeva tokom letnjih meseci kada je termalni komfor najnepovoljniji“, poručuje Milica.
S obzirom da je grad „živ organizam“ i njegova fizionomija se neprestano menja usled širenja grada, gubitka zelenih površina zarad izgradnje novih objekata, vrlo je verovatno da će se tokom vremena mikroklimatski uslovi lokacija menjati.
Samim tim menjaće se i termalni komfor i sve ukazuje na to da će on biti još nepovoljniji.
