Klimatska anksioznost ili eko-anksioznost je osećaj uznemirenosti koji imamo zbog promena životne sredine oko nas čiji su uzrok klimatske promene, pojašnjavaju stručnjaci.
U Srbiji smo bili svedoci razornih superćelijskih oluja prošlog leta, leteli su krovovi, kranovi, delovi Novog Sada ličili su na mesta kroz koja je protutnjao uragan. Naravno, strah je rastao posle svake najave još jedne oluje.
Klimatska anksioznost ili visok stepen zabrinutosti zbog klimatskih promena
Psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović objašnjava da klimatska anksioznost podrazumeva strepnju ili visok stepen zabrinutosti prouzrokovan klimatskim promenama.
Javlja se, kako navodi, jer su ljudi zabrinuti za budućnost sveta, ugroženost prirode, ali i za sopstveni opstanak.
„To je vrsta anksioznosti koja je povezana sa anticipacijom da će se situacija sa klimom pogoršavati, a direktno uticati na našu mogućnost preživljavanja u takvom svetu. Brze oscilacije klimatskih promena, kao i nagle promene temperature, kao što je to bilo pre nekoliko dana, svakako utiču direktno na fizičko i psihičko zdravlje. Osećaj bespomoćnosti da delujemo i utičemo na klimatske promene i sama činjenica da se ništa povodom toga ne radi, nas dovodi do većeg stepena anksioznosti“, navodi Džamonja Ignjatović.
Prema njenim rečima, porast anksioznosti raste uporedo sa rastom svesti o klimatskim promenama, ali ljudi retko kad traže profesionalnu pomoć za rešavanje ovog problema.
„Istraživanja više govore o porastu ovog problema, nego što se sami ljudi javljaju. Iako su klimatske promene nezavisne od pandemije kovida, ovo poslednje je donelo drugu vrstu anksioznosti, nastalu zbog nemogućnosti ljudi da utiču na sve aspekte svojih života, što je slično sa klimatskom anksioznošću I jedna i druga izlaze iz okvira ljudske kontrole.
Prema objavljenim informacijama, istraživanja iz 2022. godine su pokazala da dosta ljudi ne želi da ima potomstvo usled naglih klimatskih promena.
Starije generacije, iako svesne problema, nemaju neku želju da učestvuju u sprečavanju klimatskih promena, jer smatraju da do nekih naglih katastrofalnih promena neće doći dok su oni živi.
Sa druge strane, kod mlađih generacija postoji zabrinutost za sopstvenu decu.
„Činjenica je da je klimatska anksioznost rasprostranjenija među mladima, jer je pred njima život pun problema zbog klimatskih promena. Mladi ljudi koji tek treba da imaju decu, su zabrinuti i za svoj život i često sebi postavljaju pitanje na šta bi osudili svoju buduću decu i u kakvom bi svetu oni živeli, ako se ne preduzmu radikalne mere u rešavanju problema nastalih zbog klimatskih promena“ kaže Džamonja Ignjatović.
Klimatska anksioznost: Kako rešiti ovaj problem?
Problemu klimatske anksioznosti se mora pristupiti na društvenom nivou. Kako Džamonja Ignjatović navodi, moramo se udružiti kako bi se ovaj problem zaustavio.
To podrazumeva apelovanje, ali i biranje političara koji će u svojoj agendi imati ekološke mere.
Takođe, kaže, da klimatska anksioznost ne predstavlja iracionalne strahove, već da je ovo realna opasnost kojoj se treba pristupiti sa realnom akcijom, a to možemo učinti jedino masovnošću.
„Građani treba da se suprotstave protiv onih koji najviše zagađuju i koji imaju moć da to rade. Moraju biti odlučniji da zajedno protiv ovoga deluju, a politika je svakako sastavni deo te borbe“, kaže Džamonja Ignjatović.
Istovremeno, prema podacima iz sveta, pojava klimatske anksioznosti je učestalija kod mladih ljudi i kod žena.
Češća je u zemljama koje su pogođene posledicama nastalih zbog klimatskih promena, poput Indije, Brazila, ali i u razvijenijim zemljama poput SAD-a.
