Dok ispraćamo još jednu zimu sa malo snega, postavlja se pitanje šta će biti sa ski centrima u budućnosti ako se već sada bore sa nedostatkom padavina.
Danijel Skot, stručnjak za održivi turizam sa Univerziteta Vaterlu u Kanadi, ima dobru vest za zabrinute.
– Cela industrija nije osuđena na propast. Ali biće transformisana – kaže za portal Trellis.
On ističe da je godišnji broj dana skijanja u Mičigenu i drugim državama Srednjeg zapada, zapravo porastao nakon 1980-ih, dostigavši vrhunac od 103 dana 2000-ih. Razlog su poboljšanja u tehnologiji pravljenja veštačkog snega, koja su nadoknadila gubitak prirodnog snega, prenosi Cirkularnaekonomija.org.
Ali, prognoza iz 2024, čiji su autori Skot i Robert Štajger sa Univerziteta u Insbruku u Austriji, pokazala je da će broj dana skijanja u američkim odmaralištima pasti za 14 do 33 dana godišnje u scenariju sa niskim emisijama, a u scenariju sa visokim emisijama i do 62 dana manje.
Šta rade ski rizorti?
Ski rizorti pokušavaju da reše problem brzim smanjenjem emisija. Vail Resorts, koji poseduje 42 objekta širom sveta i ostvario je skoro 3 milijarde dolara prihoda u 2024, planira da postigne neto nulte emisije opsega 1 i 2 do 2030, kao i njegov manji američki konkurent, Boyne Resorts, prenosi Trellis.
Mere za uštedu energije koje je Vail uveo uključuju efikasnije sisteme za grejanje i klimatizaciju, rekla je Aleksandra Maloj, menadžerka za odnose s javnošću u kompaniji.
U Boyne-u, potpredsednik za održivost Tom Bredli naglasio je efikasniju upotrebu komprimovanog vazduha u topovima za sneg, što je smanjilo potrošnju električne energije ovih uređaja za 35 odsto od sezone 2020-21. Svi novi objekti u njihovom Big Sky odmaralištu u Montani, uključujući novu školu skijanja i smeštaj za zaposlene, u potpunosti su električni, dodao je.
100 miliona dolara za 100 projekata
Ipak, ove mere dolaze sa početnim troškovima. U slučaju Vaila, kompanija je od 2017. godine uložila više od 10 miliona dolara u skoro 100 projekata energetske efikasnosti, rekla je Maloj.
Međutim, ulaganja još nisu rezultirala smanjenjem emisija. U 2023, poslednjoj godini za koju postoje podaci, emisije opsega 1 i 2 u Vailu iznosile su 224.000 tona ekvivalentnog CO2, što je povećanje od 17 odsto u odnosu na 2017.
Slični obrasci se mogu videti i u drugim odmaralištima. Nacionalna asocijacija skijaških oblasti (NSAA) prikuplja podatke o emisijama iz odmarališta od sezone 2011-12.
Dok je brojka od 5.700 tona ekvivalentnog CO2 po odmaralištu u sezoni 2023-24 za 15 odsto niža od istorijskog proseka, taj broj se uklapa u nedavne varijacije i ne pokazuje jasan dugoročni trend.
Sertifikati za obnovljivu energiju
Pošto je smanjenje direktnih emisija teško ostvarivo, odmarališta su počela da se oslanjaju na sertifikate za obnovljivu energiju (RECs). U slučaju Vaila, ovo je omogućilo kompaniji da prijavi kombinovane emisije opsega 1 i 2 od 96.000 tona ekvivalentnog CO2 u 2023, što je pad od 50 odsto od 2017. U anketi NSAA, odmarališta su prijavila da su kupila dovoljno RECs-a da ponište 20 odsto električne energije korišćene u sezoni 2023-24.
Industrija skijaških odmarališta nije jedina koja se suočava s izazovima postizanja ciljeva neto nulte emisije. Čak i ako industrija uspe da ostvari relativno ambiciozne ciljeve — većina sektora ne cilja na neto nulu još najmanje deset godina — njena sudbina zavisi od zagrevanja uzrokovanog emisijama koje ne može da kontroliše.
Bolja tehnologija za više snega
U međuvremenu, bolja tehnologija može pomoći odmaralištima da maksimalno iskoriste sneg koji imaju, bilo prirodni ili veštački. Nedavne tehnike uključuju ograde za hvatanje snega tamo gde je potreban, prekrivače za zaštitu snega tokom toplih perioda i opremu za pravljenje snega koja može raditi na višim temperaturama.
Ipak, nijedna tehnologija ne može prevazići zakone fizike. Mašine za sneg najefikasnije rade na temperaturama ispod -5 stepeni Celzijusa, rekao je Skot. Što je temperatura bliža nuli i što je veća vlažnost vazduha, to je teže praviti veštački sneg.
Odmarališta mogu da se prilagode maksimiziranjem proizvodnje snega kada su uslovi povoljni, rekao je Bredli. Ali ako temperatura pređe nulu, mašine za sneg se gase.
U takvim situacijama, kompanije koje upravljaju sa više odmarališta biće u boljoj poziciji jer je verovatnije da će barem neka od njih biti otvorena. Vailov poslovni model oslanja se na Epic Pass, koji košta oko 1.000 dolara i omogućava neograničen pristup svim njihovim odmaralištima.
U budućnosti u kojoj nije sigurno da li će određeno odmaralište raditi, kupovina propusnice može omogućiti skijašima da povećaju šanse da pronađu otvorene staze.
Manje kompanije, posebno one koje posluju sa jednim odmaralištem, nemaju istu fleksibilnost.
– U svakom regionalnom tržištu u SAD-u biće pobednika i gubitnika. Neki će biti otporniji od drugih. To zavisi od mikroklime i poslovnog modela. Cela industrija neće propasti, ali neka odmarališta će se ugasiti — a ona koja opstanu osvojiće veći deo tržišta – rekao je Skot.
