„Srbija i dalje tradicionalno društvo sa predrasudama u pogledu zanimanja“: Raste broj preduzetnika u Srbiji, ali udeo žena se smanjuje

Na kraju četvrtog kvartala 2023. godine, broj preduzetnika u Srbiji i lica zaposlenih kod njih iznosio je 416.922, što je činilo 17,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih u našoj zemlji.

Pored toga, broj preduzetnika je porastao za 11.934 odnosno 2,9 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije.

Nasuprot rastu broja preduzetnika, čak 46,23 odsto preduzetnika označilo je uslove za preduzetničko poslovanje u Srbiji kao nepovoljne, pokazuju podaci iz studije EY Preduzetnički barometar.

Ovo se može tumačiti i kao spremnost preduzetnika da preuzmu rizik uprkos lošijem poslovnom ambijentu.

Međutim, ono što zabrinjava jeste to što je u 2023. godini bilo 4,5 puta više muškaraca preduzetnika nego žena, prema rezultatima ove studije.

Od ukupnog broja preduzetnika u našoj zemlji više od četiri petine čine muškarci, odnosno 82 odsto, dok je udeo žena 18 odsto.

Ako se uzme u obzir da je, prema podacima sa poslednjeg popisa, broj žena u Srbiji veći nego broj muškaraca, dakle 3,4 miliona prema 3,2 miliona, deluje da žene nisu ni blizu ravnopravno zastupljene među preduzetnicima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković naglašava da ovi podaci ukazuju na prilično veliku disproporciju.

„Daleko smo od željenih brojki, ali uprkos navedenoj statistici, treba imati u vidu da u Srbiji živi veliki broj izuzetno sposobnih žena, koje imam priliku da upoznajem. Sve više žena uzima stvari u svoje ruke i ne povlače se pred preprekama, već hrabro i odlučno rade na tome da stvore prilike, jer imaju viziju i cilj“, kaže ona.

Janković podseća da je pokretanje sopstvenog biznisa, ženama i dalje teže nego muškarcima.

„Između ostalog, to je zato što je Srbija i dalje tradicionalno društvo, u kome su prisutni stereotipi i predrasude u pogledu zanimanja“, smatra naša sagovornica.

Ona dodaje da podaci iz različitih istraživanja govore da žena i dalje većinom obavlja kućne poslove, da nije ostvarena ukoliko nije postala majka, kao i da će malo dete patiti ukoliko je majka zaposlena, a naročito ako je preduzetnica.

„Dakle, bez dobrog balansa u podeli poslova u privatnoj sferi, ženama će i dalje biti mnogo teže da ostvare pune potencijale svojih sposobnosti“, ukazuje Janković.

Ona poručuje da je razvoj ženskog preduzetništva važna pokretačka snaga našeg društva i nedovoljno iskorišćen izvor ekonomskog rasta.

„Ono što je ključno u podsticanju ženskog preduzetništva, na bilo kom nivou, jeste kreiranje javnih politika kojima se podržavaju žene preduzetnice i promoviše rodna ravnopravnost“, smatra Janković.

Obrazovanje je, kako dodaje, takođe, značajan faktor koji utiče na razbijanje stereotipa i predrasuda , i podstiče žene da uđu u sopstveni posao.

„Od izuzetne važnosti su svi vidovi podrške i umrežavanja, a i tržište je to koje će otvoriti nove mogućnosti. Primer za to je osnaživanje donedavno zapostavljene kategorije žena sa sela koje su kao mali proizvođači iskoristile potražnju za zdravom hranom i na internetu uspešno plasirale svoje proizvode“, podseća naša sagovornica.

Janković naglašava i da zakon ne pravi razliku između muškaraca i žena preduzetnika, ali da je zbog navedenih razloga u praksi ženama teže.

„Vera u sebe i upornost često nisu dovoljni za uspeh u preduzetništvu. Pored podsticajnih mera, veoma je važna i podrška muškaraca u okruženju, koji u ambicioznoj, pametnoj i sposobnoj ženi neće videti opasnost, već dobru i stimulativnu konkurenciju“, poručuje ona.

Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Sanja Popović Pantić za Danas kaže da oni u istraživanju ženskog preduzetništva, odnosno u nauci, koriste kriterujum po kojem se ženom preduzetnikom smatra osoba koja ima više od 50 odsto vlasništva i upravljačku funkciju u preduzeću.

Po tom kriterijumu, kako dodaje, u Agenciji za privredne registre (APR) podatak iz 2021. godine kaže da je udeo preduzetnica oko 32 odsto, što je bila trećina od ukupno registrovanog broja mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP).

Ona naglašava da je ta statistika relevantna za njih koji ovoj temi pristupaju akademski.

„Kao neko ko se pored istraživanja bavi i vođenjem udruženja preduzetnica skoro 25 godina, mogu da kažem da je vidljiv pomak ne samo u kvantitetu već i u kvalitetu ženskog preduzetnišva, jer se žene sve više odlučuju na osnivanje firmi u sektorima zasnovanim na znanju i novim tehnologijama“, ističe Popović Pantić.

S druge strane, kako naglašava, ovakvog pomaka ne bi bilo da nije bilo finansijske i nefinansijske podrške u poslednjoj deceniji, kroz različite međunarodne programe pomoći.

„Država je prošle godine izdvojila čak 600 miliona dinara za programe podrške ženskom preduzetnišvu“, podseća naša sagovornica.

Ona smatra da treba da postavimo kao cilj da za tri do pet godina dostignemo udeo od 40 odsto preduzetnica u ukupnom broju MMSP.

„Da bismo to dostigli, potrebno je nastaviti sa paketom kako finansijske tako i nefinansijske podrške, koja podrazumeva obuke, umrežavanja, mentorstvo…“, kaže Popović Pantić.