Tri godine prošlo je od obnove magistrale između Užica i Zlatibora kojom je ulaganjima države napravljen savremen putni pravac, a i sada su glasne žalbe vozača na primenjeno nesvakidašnje saobraćajno rešenje – 10 kilometara dugu neprekidnu punu liniju na deonici od Bele Zemlje do Sušice. I to delom magistrale gde je uvek (put je pravljen dvadesetih godina 20. veka) bilo mogućnosti za preticanja, kako bi se izbegli zastoji zbog sporijih vozila.
Sada su s takvim rešenjem (uz manju dozvoljenu brzinu vožnje nego na neobnovljenom putu) u dane vikenda i letnje sezone uobičajene kolone vozila duž magistrale. Krene, recimo, natovareni teretnjak od Bele Zemlje ka Zlatiboru vozeći 50 kilometara na sat tamo gde drugi (poštujući ograničenja) mogu 80. A linija neprekidno puna, pa za njim treba voziti 10 kilometara do prve isprekidane kod Sušice. Naniže se onda mnoštvo automobila jer je put prometan (osobito ovih dana kad turisti putuju ka planinama i moru). Tako sav komfor prethodne vožnje novim auto-putem već ovde bude zaboravljen.
Ponekad se nestrpljivi i bahati vozači u toj situaciji odluče na preticanje preko pune linije (snimci tih nekažnjenih opasnih „zahvata” mogu se videti na portalima i društvenim mrežama). A i savesni, koji poštuju propise, žale se da ih nerviraju ova nepotrebna usporavanja.
Da nevolja bude veća, čim prođe ta duga deonica bez mogućnosti preticanja mnogi s brzim automobilima kao da jedva čekaju isprekidanu liniju da stisnu gas i preteknu sve pred sobom, jer im je spora vožnja dozlogrdila. Vidljivo je to na delu puta od Bele Zemlje do Surduka gde su tri trake, uz uslovno preticanje nizbrdo (nakon 10 kilometara zabrane). Ovuda se brzo vozi i svaki čas pretiče, pa se dešavaju i ozbiljni udesi (minulog vikenda dva automobila su se sudarila), od kojih je najtragičniji bio krajem prošlog leta kad su ovde stradala četvorica mladih Užičana.
Nema sumnje da je idejni tvorac jedinstvenog rešenja s tako dugom neprekidnom punom linijom imao na umu bezbednost učesnika u saobraćaju, ali u praksi ne ide uvek kako se očekuje. A da takva pojava postaje, izgleda, pravilo na putevima u unutrašnjosti koje država obnavlja, svedoči i slučaj putnog pravca kroz selo Tripkovu koji je najkraća veza između turističkog Zlatibora i aerodroma Ponikve.
Ovde je značajnim sredstvima resornog ministarstva od uskog seoskog napravljen širok i moderan put (deonica od Sušice do Krnde), za ponos ovom kraju. Putari su s poslom ovih dana nastavili dalje, s proširenjem i asfaltiranjem stigli nadomak brane Vrutci. A cilj je da se turističkim autobusima lakše sa aerodroma (kad proradi) putuje ka Zlatiboru.
Ali i na ovom obnovljenom putu je neprekidna puna linija duž do sada obeleženih šest kilometara. Put jeste krivudav i za sada manje prometan, mada ima kraćih deonica gde je moglo da se omogući preticanje sporih vozila. Uz to, znakovima je određena brzina vožnje od 20 do 40 kilometara na čas. Pa već sada treba strpljenja da se dugo vozi za kamionom ili traktorom (za onoga ko ni u selu neće da krši propise i pretiče na punoj liniji). A šta će takvo saobraćajno rešenje doneti kad ovuda krenu turistički autobusi i uveća se broj automobila kroz Tripkovu, pitanje je o kome valja već sada razmišljati.
