Smeće iz Požarevca i dalje se odnosi i deponuje na nesanitarnu deponiju „Jeremijino polje”, iako su njeni kapaciteti odavno na izdisaju. Ovo gradsko smetlište je, po priznanju gradonačelnika Saše Pavlovića od pre dve godine, došlo na stotinak metara do poslednje kuće i na 500 metara od bolnice.
Iz seoskih sredina smeće se još ne izvozi organizovano, a nije u funkciji ni izgrađeni Centar za sakupljanje i separaciju otpada, sa kojeg bi se on, po ranijem planu, odvozio na deponiju u Lapovu. Zato je grad 2020. godine sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine zaključio ugovor o izgradnji regionalne deponije za Braničevski okrug u ataru sela Kličevac, na 23 kilometra od Požarevca, 51 od Petrovca na Mlavi, a od puta Požarevac – Veliko Gradište oko šest kilometara. Reč je o 35 hektara plodnog zemljišta koje je Požarevcu poklonila država za tu svrhu, tačnije Ministarstvo poljoprivrede. Sama vest, a kasnije i konkretni koraci lokalne vlasti izazvali su oštro negodovanje meštana sela koja okružuju lokaciju buduće deponije, ali i lokalne opozicije. Meštani su pokrenuli i predali peticiju tražeći da se obustavi javna nabavka i pronađe druga lokacija.
Nije mesto za izgradnju regionalne deponije na plodnom poljoprivrednom obradivom zemljištu, u blizini vodoizvorišta Kličevac, odakle selu stiže pijaća voda, nedaleko od naseljenih mesta, manastira Nimnik i arheološkog nalazišta Viminacijum, a u blizini već postojećeg zagađivača TE-KO „Kostolac”, na padini koja je potencijalno klizište i košavskom području. Deponija bi uništila biodiverzitet, ispašu pčela i lov. Sve ovo bili su argumenti protivnika deponije u Kličevcu. Na drugoj strani vlast je branila teze da će deponija biti tri kilometra udaljena od prvih kuća u Kličevcu, kao i kilometar i po od prve kuće u Kurjaču, te da će biti izgrađena po evropskim standardima i neće ugrožavati zdravlje ljudi.
– Nije bilo lako naći lokaciju ‒ da je udaljena od reke, da nema podzemnih voda, da ima neku infrastrukturu i da je udaljena od naselja minimum jedan kilometar – rekao je ranije gradonačelnik Požarevca.
Vlast je dugo bila decidna po ovom pitanju, da bi se tokom oktobra na zasedanju lokale skupštine čulo da je regionalna deponija pod znakom pitanja. Marko Marjanović, direktor JKP „Komunalne službe” Požarevac izjavio je da su sve dosadašnje lokacije neadekvatne, te da je potrebno devastirano zemljište a ne poljoprivredno, za šta je potrebno vreme i novac.
Čuo se i predlog da deponija bude na jalovištu kopova Kostolac, što je gradonačelnik negirao kao mogućnost zbog Prostornog plana posebne namene rudarskog basena.
– U prošlosti su bile predlagane mnoge lokacije i zaključak je jedan – koju god da izaberete, biće otpora – smatra prvi čovek Požarevca.
Za sada nije zvanično poznato da li je grad definitivno odustao od lokacije u Kličevcu. Poznato je, međutim, da je propalo više javnih nabavki za sanaciju i rekultivaciju postojeće deponije.
