Već godinu dana stručni tim od 12 članova iz četiri nadležne institucije iz Smedereva i Beograda radi na izradi nominacionog dosijea neophodnog za pokretanje procedure upisa Smederevske tvrđave na Uneskovu listu svetske baštine.
Ovaj sveobuhvatni dokument, čija radna verzija je ovih dana predstavljena javnosti u Smederevu, sadrži devet poglavlja. U njima su sažete sve informacije o kulturnom dobru, od osnovnih podataka do istorijskih, njegovo aktuelno stanje, očuvanost, upravljanje, korišćenje u budućnosti, kao i kriterijumi na osnovu kojih se kandiduje. Od ukupno deset, za nominaciju Smederevske tvrđave primeniće se dva kriterijuma, odlučio je stručni tim. Jedan se odnosi na to da je ona izvanredan primer građevine, arhitektonske i tehnološke celine, sa posebnim osvrtom na položaj, vreme izgradnje, istorijski značaj koji je imala, pre svega kao prestonica srpske srednjovekovne države. O ovome je govorila arhitekta Marina Nešković.
– To je jedini sačuvani utvrđeni grad razvijenog tipa kakvi su nastajali posle Kosovske bitke, usled potrebe da vladarski dvor bude u sklopu civilnog naselja i da bude branjen prostor. Po tome je jedinstven primer arhitektonske celine – rekla je ona.
Drugi kriterijum je da je u direktnoj vezi sa događajima ili živim tradicijama, idejama ili verovanjima, umetničkim i književnim delima od izuzetnog univerzalnog značaja, a kako se čulo, Smederevo je od postanka bilo zastupljeno u stvaralaštvu. Deo nominacionog dokumenta je i uporedna analiza sa kulturnim dobrima upisanim ili ne na Uneskovu listu, posebno sa onima iz približnog perioda gradnje, a tom analizom bavio se Vladimir Božinović, istoričar umetnosti. On je potencirao da u tom poređenju nije fokus na sličnostima, već na razlikama, čime je istaknuta posebnost Smederevske tvrđave.
Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, podsetila je da je Smederevska tvrđava 1946. godine proglašena za spomenik kulture od izuzetnog značaja, a 1979. kategorisana kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju. Tek 15. aprila 2010. godine upisana je na preliminarnu listu Uneska zbog istorijskog, arhitektonskog, umetničkog, urbanističkog i simboličkog značaja, čime je, kako je kazala, iskazana želja Srbije da ovo dobro bude i zvanično upisano na listu svetske baštine.
– Od tada je prošlo 14 godina i u tom periodu je malo urađeno na pripremi nominacionog dosijea. Skoro 17 godina Srbija nije imala nijedan upis na listu svetske baštine, a sada su se značajno povećale mogućnosti da još neka dobra koja imaju izuzetnu univerzalnu vrednost upišemo na Uneskovu listu, da to ne bude samo nacionalno, već blago sveta – poručila je Đukanović.
Maja Đorđević, arheolog, objasnila je da je Komitet za svetsku baštinu, pored ostalih ustanovio i značaj lokalnih zajednica u kojima se nalazi dobro.
– Svuda u svetu neko baštini svoje kulturno nasleđe, a njegovo razumevanje nas čini jačim i povezuje nas. Zato smo ovde i da se povežemo sa lokalnom zajednicom i ponudimo vam mogućnost buduće saradnje – poručila je Đorđevićeva.
– Važno je naći balans između subjektivnog osećaja važnosti tvrđave, koji imamo kao građani Smedereva, i objektivnog sagledavanja njene vrednosti, i da taj spoj predočimo ekspertima koji će naš nominacioni dosije proveravati i na licu mesta, najverovatnije iduće godine, rekao je Dejan Radovanović – direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu.
– Deo nominacionog dosijea odnosi se i na razvoj tvrđave od nastanka, što je period od skoro 600 godina, istakao je istoričar Miroslav Lazić iz Muzeja u Smederevu. Nakon što je despot Đurađ Branković odabrao lokaciju za samo 11 godina, 1428–1439. sagrađen je prestoni grad – rekao je Lazić koji je sumirao istorijat sve do posleratnog perioda 1946. godine kada tvrđava prestaje da bude vojni objekat i prvi put se proglašava za spomenik kulture.
