Inicijativa Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta (SSPFVS) da poveća broj časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u osnovnim školama na pet a u srednjim na tri časa sedmično i da ovaj predmet dobije natpredmetni status – ni posle dvočasovne debate na današnjoj redovnoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) nije u potpunosti prihvaćena, ali ni sasvim odbačena.
Članovi ovog tela usaglasili su se da je neophodno da svi đaci u osnovnoj i srednjoj školi svakodnevno najmanje jedan sat budu fizički aktivna, u skladu s preporukama Svetske zdravstvene organizacije, i da NPS kao savetodavno telo, za početak, tako i sugeriše prosvetnom vrhu a da u narednom periodu oformi radnu grupu koja će se baviti pitanjima „pre svega u cilju dodatnih ulaganja našeg društva u stvaranje uslova za zdravu naciju i to na najširoj osnovi za svakog đaka”, kako je sumirao Radivoje Stojković, predsednik NPS-a.
Tim pomirljivim tonom okončana je diskusija u kojoj niko nije osporavao potrebu da se deca školskog uzrasta, pre svega radi zdravlja i celokupnog razvoja, više bave fizičkom aktivnošću, ali su izrečene nedoumice: na uštrb kojih časova bi bilo više časova fiskulture, zbog čega deo inicijative nije i analiza kvaliteta sadašnje nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, ali i vannastavnih sportskih aktivnosti i sekcija.
Što veće dete – to manje vežba
Dr Jelena Gudelj Rakić, načelnik Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, skrenula je pažnju članova NPS-a da nedavne studije pokazuju da iako deca svakodnevno treba da budu fizički aktivna najmanje 60 minuta, to ispunjava mali broj školaraca. Svega 70 odsto dečaka, a 66 odsto devojčica, kako je predočila, aktivno je jednom do dvaput nedeljno.
− Istraživanja zdravstvenog ponašanja školske dece koja su obuhvatila učenike petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole pokazuju da se učestalost svakodnevnih fizičkih aktivnosti u trajanju od 60 minuta smanjuje s uzrastom. U svim uzrasnim grupama dečaci su aktivniji od devojčica, te tako imamo da je u petom razredu 44 odsto dečaka i 36 odsto devojčica fizički aktivno svaki dan, a u prvom srednje 39 odsto dečaka i svega 18,5 odsto devojčica − precizirala je Gudelj Rakić.
Đak mora da voli fiskulturu
Prema podacima koje je navela u proseku 13 odsto dece uzrasta od pet do 14 godina ima ravne tabane, znatno češće u beogradskom regionu gde ovaj procenat dostiže 22 odsto, osim toga prosečno 11 odsto dece ima skoliozu, kifozu ili kombinovani deformitet kičmenog stuba.
− Naša deca su u pogledu fizičkih aktivnosti i sposobnosti na nivou šezdesetogodišnjaka, po nekim studijama, oni su u svom virtuelnom svetu, nedostaju im socijalne veštine. Deca ne borave napolju dovoljno. Glavna svrha fizičkog i zdravstvenog vaspitanja je da opremimo našu decu za zdrav i aktivan životni stil. Potrebno nam je dete koje zna zašto je fizički aktivnost važna koje uživa na časovima fizičkog koje je jedini predmet koji deci daje šansu da budu fizički aktivni − istakla je Višnja Đorđić, redovni profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu.
Snežana Milojković, ispred Saveza učitelja Republike Srbije, naglasila je da se učitelji ne slažu s predloženim izmenama fonda časova, da bi dodatna dva časa u mlađim razredima još više opteretila đake i produžila njihov boravak u školi.
Učitelji su profesori razredne nastave
− Želimo da sarađujemo s profesorima fizičkog vaspitanja ali ne dozvoljavamo da neko sumnja u naše kompetencije i stručnost. Danas časove u mlađim razredima traže profesori fizičkog vaspitanja, sutra će profesori muzičkog, pa likovnog… Da li nam onda trebaju ovakvi učiteljski fakulteti? Kao što ste vi profesori jednog predmeta mi smo profesori razredne nastave. Profesori fizičkog vaspitanja mogu učiteljima biti saradnici prilikom planiranja vannastavnih i aktivnosti u prirodi kao što su kros, sportski dan, izleti kao i kod korektivno-pedagoškog rada s učenicima sa zdravstvenim poteškoćama − naglasila je Milojkovićeva.
Danimir Mandić, dekan Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, primetio je da se u toku debate došlo do odgovora na pitanja šta i zašto, ali ne i na pitanja kako i ko su nosioci aktivnosti, a njegova je preporuka da to budu učitelji. Ako se za primer uzme škola sa po četiri odeljenja u mlađim bilo potrebno 80 časova fizičkog, a to bi značilo da bi osnovnim školama bila potrebna dva objekta za realizaciju nastave fizičkog vaspitanja za mlađe i starije razrede, što jeste poželjno ali teško obezbediti, istakao je Mandić.
− Inicijativa nije dobro shvaćena, tražimo da se izmene zakoni, da ovaj predmet dobije mesto koje mu pripada, ne tražimo nikakav nad status. Tandemska nastava učitelja i profesora fizičkog postoji i pokazala se kao najbolji model u 98 odsto zemalja. Za sve postoji način ako postoji dobra volja − objašnjavao je i Miroslav Marković, savetnik Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
