Sezona korišćenja klima uređaja za hlađenje prostorija odavno je počela. To je istovremeno i znak da je vreme za servisiranje klime, iako stručnjaci podsećaju da je redovno održavanje uređaja za klimatizaciju, posebno onda kada se koriste i za grejanje ili dogrevanje, neophodno i podrazumevano.
Prema rečima naših sagovornika iz firme Klima servis Beograd, cene klima uređaja koji pripadaju srednjoj klasi menjale su se minimalno u poslednjih nekoliko godina. Međutim, uređaji renomiranih proizvođača, kao što su Toshiba, Fujitsu ili Mitsubishi, poskupeli su za oko 15 odsto.
„U vreme pandemije korona virusa bila je generalno slaba potražnja, nije se kupovalo toliko, međutim već tokom leta 2021. godine se sve pokrenulo – i prodaja, kao i ugradnja, sve je drastično skočilo“, ocenili su.
Kada je reč o cenama servisiranja klima uređaja, ističu da su ove usluge poskupele za 20 do 30 procenata, u zavisnosti od servisa. Dodaju da cene održavanja klime zavise od više faktora, a servis se, u zavisnosti od modela i veličine kvara, kreće od 2.500 dinara.
„Postoje akcije u nekim velikim trgovinskim lancima, gde se prodaje najniža moguća klasa uređaja za 30.000 dinara sa pet godina garancije. Međutim, ono što kupci ne znaju, a što piše u uputstvu za upotrebu, je da taj uređaj mora svake godine da se servisira da bi ostao u garanciji. Te jeftine klime ne traju dugo, oko 30 odsto ih se loše pokaže“, objasnili su naši sagovornici.
Servisiranje klima uređaja minimalno jednom godišnje
Koliko često treba vršiti servis klima uređaja kažu da zavisi od toga koliko se često koristi, a dva puta godišnje se preporučuje čišćenje uz servis, pogotovo ako se ljudi i dogrevaju.
„Što se samog servisa tiče, jednom godišnje je zaista minimum. To je mali servis, dok se veliki servis odnosi na menjanje delova u samom uređaju i radi se po potrebi, odnosno ukoliko nešto zakaže“, naveli su iz Klima servisa Beograd.
Cene samih uređaja se, kako navode, kreću od 30.000 do 200.000 dinara, a ključna razlika je što su neke štedljive, neke inverter, dok određene greju i na -25 stepeni Celzijusa, pa ja zato i raspon cena tako veliki. Ušteda električne energije dosta varira od uređaja do uređaja.
„Takođe, isplativo je i grejati se na klima uređaje, ali isključivo ako se uzimaju štedljive i inverter klime, što jeste skuplja varijanta u startu, ali se kroz neko vreme od tri do četiri godine isplati. Štedljivi uređaj se prepoznaje tako što ima oznake u vidu znaka ‘plus’. Koliko plusića ima toliko je i štedljiva klima, što piše sve u specifikaciji i zavisi od proizvođača“, obrazložili su naši sagovornici.
Prema njihovom iskustvu, pokazalo se da je običan klima uređaj od 1.500 evra koji ima tri plusa veoma štedljiv, a da konkretne cifre zavise od načina korišćenja.
„Jeftiniji uređaji, bez obzira na to što piše da su inverter, i slično, ne mogu da isprate veliko korišćenje na pravi način, i na kraju se sve svodi na – koliko para toliko muzike“, smatraju iz Klima servisa Beograd.
Najefikasnije je kupovati klima uređaj u skladu sa veličinom prostora, a na pitanje koliko često se menja ili dopunjava freon kažu – veoma retko.
„Klasični rashladni uređaji spadaju u grupu zatvorenih sistema i freon može da se izgubi samo ukoliko je neki kvar. Vremenom creva od skupljanja i širenja možda popuste, pa tu imate neki gubitak, ali ukoliko je sve u redu uređaj za pet godina izgubi eventualno 100 grama freona, što je praktično zanemarljivo“, ocenjuju naši sagovornici.
Kada je reč o freonu, podsećaju da svako puštanje freona, pogotovo R22 koji je u Evropskoj uniji zabranjen, a trebalo bi da bude i u Srbiji, štetno ponajviše za ozonski omotač.
Svakako da nije dobro udisati freon, ako negde curi iz uređaja. Ipak, došlo se i do takozvanih eko freona, koji su naširoko u upotrebi u EU. Postoje dve vrste za koje nema indicija da su štetni po zdravlje“, istakli su iz firme Klima servis Beograd.
Podsetimo, spoljne jedinice uređaja za grejanje i hlađenje moraće da budu uklonjene sa fasada svih zgrada i da se instaliraju tako da ne utiču na neposredno okruženje. Ukoliko se to ne ispoštuje, novčane kazne za fizička lica kretaće se od 25.000 do 50.000 dinara, a za pravna lica i do 100.000 dinara. Reč je o jednoj od novina predviđenih izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su u skupštinskoj proceduri.
