„Ne bi bilo fer da sada odem, vodiću Srbiju na EP, a za Mundijal 2026 – ko živ, ko mrtav“, rekao je selektor fudbalske reprezentacije Srbije u intervjuu za „Mozzart sport“.
Dragan Stojković dodaje da su ostanak od njega tražili igrači lično, rečima…
„Čestitke svima, jer mi smo mala zemlja. Francuska je velika, ima izvor iz koga crpi šta god hoće. Tu su kolonije, pa imate i ovu i onu boju kože, imate strahovit izbor. I kako ti možeš da se meriš sa takvom nacijom, sa takvom silom? Ali kada budemo igrali s njima, ovde će da se očekuje da ih pobedimo, je l’ tako?“, pričao je popularni Piksi.
„Jer mi nismo realni. Ono što je jako bitno, da Srbija mora da da svoj maksimum na terenu. Da se bori, da se žrtvuje, da pokuša sve da dođe do dobrog rezultata. Ali moramo da pronađemo tu realnost. A, na ovim prostorima je jako teško. Ma, nije samo ovde, svuda je tako. Eno, čovek u Češkoj dao ostavku. Svega mu preko glave. E, a vidite, od dana kada sam došao pa do današnjeg dana, nijedan problem nisam imao. Govorim za igrače, za svlačionicu, za sastav tima, za izmene, za poluvreme, za put, posle puta. Nikada nisam imao problem! Nijednu trunku zbog koje bih se razočarao i rekao šta ja tražim više ovde“.
Nastavio je…
„Kažu, on ima harizmu… Pa imali ste i vi, bre, neke harizme valjda. Niste pali s Marsa. Pa, niste uspeli. Ali, stvoriti harmoniju, zajedništvo. Ono veče kada se slavilo posle Leskovca igrači su me zvali da dođem, otišao sam da ih pozdravim, da nazdravim. Kada ti oni dođu i kažu: ‘Ovo samo ti možeš i niko drugi’. E, to je velika satisfakcija! Kažem im: ‘Ne, ovo je vaša zasluga’. A oni: ‘Ne, ovo samo ti možeš’. Mnogo selektora je imalo i te kakve probleme. E, ta harmonija, to drugarstvo, to zajedništvo… Nema vrištanja u poluvremenu i kada gubimo, nema dranja. Gledaš da povučeš neke poteze, da ih ubediš da veruju u ono što im kažeš i ono što hoćeš. I jednoga dana kada budem otišao, kada ne budem selektor, na te stvari ću biti mnogo ponosan. Iako, dosta njih hoće to da razbije. Ja to vidim, osećam. Ali, ne mogu. Pokušali su da izmisle neku aferu, nešto, ali smo ostali jedinstveni, ostali smo zajedno. Na kraju krajeva, da bi uspeo, moraš da imaš tu vrstu zajedništva. Ne smeš da imaš klanove, ne smeš da imaš grupe, jer to vodi u propast. Sa ovim momcima: ko igra, ko ulazi, koga menjam – to se apsolutno ne postavlja pitanje. A znate zašto je to tako? Zato što oni vide da radim pošteno. Imam pošten odnos prema njima, otvoren“, rekao je i dodao:
„Oni to osećaju, oni to vide“.
