Gotovo svi trgovinski lanci u Srbiji imaju otvorene konkurse za prodavce. U prvoj polovini godine tražili su od Nacionalne službe zapošljavanja više od 4.000 prodavaca. I tu ne bi bilo ništa neobično, da na birou nemamo više od 12.000 nezaposlenih trgovaca.
U Zakonu o radu stoji da radna nedelja traje pet dana. U praksi, trgovci rade najčešće šest dana u nedelji, često i prekovremeno zato što nema dovoljno radnika.
Marina tri godine radi u trgovinskom lancu. Posao je naporan, a nemaju ista prava kao zaposleni u državnom sektoru. Nisu zadovoljni platama, smenskim, noćnim, prazničnim i prekovremenim radom.
„Kada vi pogledate platni listić – nema neke drastične promene. Znači 50.000 do 60.000 i onda ljudi rade dodatno u drugim objektima za nekih dvadesetak-tridesetak hiljada više, ali to je onda ubijanje od posla“, kaže Marina Kapor, radnica u trgovini.
Većina članstva Unije poslodavaca bila je za to da nedeljom trgovine ne rade, ali je prevladao interes velikih trgovina. Pored toga, u Srbiji kao i u regionu i celoj Evropi, plate trgovaca su među najnižima.
„Ljudi se opredeljuju prema zaradi. Znači, tamo gde se nudi veća zarada, tamo je mnogo više mogućnosti da neko ko i nije te struke a uklapa se, može da počne da radi“, kaže Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca.
Trgovcima ide na ruku i to što nema dovoljno radne snage na tržištu, pa se često prekvalifikuju za bolje plaćene poslove, a neki idu na rad u inostranstvo.
Trgovine ne traže posebne uslove za prodavce, kažu u Nacionalnoj službi zapošljavanja. Zbog nedostatka radne snage primaju i penzionere.
„Najčešće trgovinski lanci rade i u smenama i vikendom, a često i za praznike, tako da tu može doći do toga da osobe koje su bile u startu zainteresovane za rad u trgovinskim lancima, za istu količinu novca, ili za bolje uslove nađu zaposlenje u kome ne rade vikendom ili za praznike“, kaže Milan Bosnić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Trgovci predlažu rešenje, ali ne veruju da će se njihovi poslodavci odreći profita.
„Zamenićemo mi vas ili robotima ili Nepalcima ili ovima ili onima, to je najlakše reći, ali treba zadržati pravog radnika, adekvatno ga platiti i to je to“, kaže Marina Kapor.
Trgovinski lanci pak rešenje vide u smanjenju troškova zaposlenih uvođenjem samouslužnih kasa, koje ne traže slobodan dan, bolovanje, niti višu zaradu, a rade bez pauze.
