Rezultati istraživanja o oralnom zdravlju dece u Srbiji, koje je sprovedeno 2019–2020. godine, pokazuju da 13,4 odsto dece uzrasta 12–36 meseci ima jedan ili više karijesnih mlečnih zuba, kao i da u ovom uzrastu više od polovine dece (52,9 odsto) svakodnevno konzumira slatkiše.
Čak 50,9 odsto dece uzrasta 36–71 mesec ima karijes ili neku njegovu komplikaciju, 17,8 posto u predškolskom uzrastu ima uočljivu karijesnu leziju na tek izniklom prvom stalnom molaru, a u uzrastu od 12 godina sve zdrave zube ima 36 odsto dece, dok je to slučaj kod 22 odsto petnaestogodišnjaka.
Uprkos tome što je kod nas besplatno lečenje zuba kod dece i studenata do 26. godine, ovi rezultati pokazuju da očigledno dosta toga treba menjati kako bi mališani u kasnijem periodu života mogli da imaju zdravije zube. Treba uzeti u obzir i da mnoga deca koja žive u udaljenim selima nemaju priliku da često odlaze kod zubara, pa bi im približavanje stomatologa u pokretnim ambulantama, kako smatraju ljudi iz ove struke, dosta značilo.
Lidija Kruškonja, visoka strukovna sestra oralni higijeničar iz DZ Rakovica, koja se godinama bori za uvođenje programa obaveznog pranja zuba kod mališana u vrtićima, kaže za „Politiku” da se jednom stečene navike zadržavaju tokom čitavog života.
– Naš narod ima uzrečicu: „Neka sam živ i zdrav, a lako ću sa zubima.” Ljudi su neinformisani o tome koliko je bitno zdravlje usta i zuba za celokupno zdravlje organizma. Ako se uvedu pokretne ambulante po selima, kako se najavljuje, u njima moraju da se nađu stomatolozi i sestre koji imaju puno entuzijazma i želje da pomognu, da decu animiraju i da im objašnjavaju zašto je bitno da peru zube, da se pravilno hrane i odlaze na preglede kod stomatologa. To je važno, da se na vreme steknu navike, jer je poražavajuće koliko imamo bezubih i krezubih dvadesetpetogodišnjaka i tridesetogodišnjaka. Znam da ljudi ne idu kod zubara kada treba nešto da urade jer kažu da je protetika skupa. Jeste skupa, ali mi treba da težimo ka tome da sačuvamo zube i da nam što kasnije zatrebaju takvi stomatološki radovi – naglašava Kruškonja.
Naša sagovornica napominje da je dosta loše oralno zdravlje kod dece i da mnogo toga mora da se uradi na preventivi kako deca ne bi dobijala karijes. Neophodna je dobra oralna higijena i pravilna ishrana. Jedno istraživanje je pokazalo da su deca koja su imala dosta karijesa na zubima patila zbog čestih oboljenja uva, grla, nosa, upala pluća, a čim su sanirani zubi tih mališana došlo je do poboljšanja njihovog imuniteta. Jednostavno rečeno, kada postoje pokvareni zubi – puna su usta bakterija. Bitan je i rad sa trudnicama.
– Oralno zdravlje je deo opšteg zdravlja. Veoma je važno da deca od malih nogu savladaju tehniku pranja zuba. Mi smo u DZ Rakovica dosta toga uradili u ovoj oblasti. Trebalo bi u celoj zemlji napraviti plan i program kako se treba raditi sa decom od najmlađeg uzrasta – dodaje Kruškonja.
A statistika je neumoljiva. Svega 58 odsto građana pere zube više od jednom dnevno. To dovoljno govori da je neophodno naći rešenje kako edukovati decu, ali i odrasle, o tome koliko je važna briga o zdravlju zuba.
