Užice – Kako odvojiti dete od neumerene upotrebe telefona, video-igrica, interneta? To pitanje mnoge roditelje ostavlja bez odgovora u vreme primamljivih modernih tehnologija, koje mlade neretko okreću od rada na sebi, promišljanja, mentalnog razvoja, uklapanja u društvene tokove. Možda je šah, ta neprevaziđena drevna igra, mogući lek za ovu dečju zavisnost i ključ za pravilno formiranje ličnosti, jer traži sposobnost i umeće, a daje nadmetanje, uzbuđenja i druženja.
To je jedna od poruka tribine „Magični svet dečjeg šaha”, održane u užičkoj biblioteci s ciljem da decu i roditelje uputi prema vrednim odlikama šaha. U vreme kad ta igra nije kod nas prisutna među decom kao nekad, ali i dalje ima zainteresovanih da je upoznaju i njome se bave.
O tome je ovde govorio autor knjige „Magični svet dečjeg šaha” Branislav Francuski, pedagog i šahista koji je s najmlađima četvrt veka radio u Njujorku pa sada tu svoju misiju knjigom i tribinama nastavlja kod nas (promocije je već održao u Kraljevu, Novom Sadu, Herceg Novom i dve u Beogradu). U Americi je obučavao šahu oko 2.000 dece, počev od vrtića, da bi ti petogodišnjaci potom bili vrlo uspešni na testiranjima opšteg znanja.
– Svetska istraživanja pokazuju da deca koja su deo šahovskog programa imaju bolji uspeh u školi. Šah decu usmerava kuda treba da idu, kako da prepoznaju situacije i prevladaju slabosti. Značajan je intelektualno i emocionalno, ali i socijalno jer razvija druženje i pomaže da se upozna psihologija drugih. Ugrađene linije šahovskog znanja kod najmlađih se prenose i na druge oblasti života – kazao je Francuski.
Tome u prilog na tribini je govorio i psiholog iz Novog Sada Srećko Lazić, rekavši da vezanost dece za savremene tehnologije i društvene mreže poprima epidemiološke razmere: – Čovek koji u svoj um preterano unosi informacije boluje od neke vrste informacione bulimije, koja parališe ljudsko biće u stvaralačkom izražavanju. Potreban je balans između upotrebe i zloupotrebe informacija. Pri tome, šah razvija originalne ideje i drugačiji je za ovu kopi–pejst generaciju koja sa društvenih mreža samo kopira tuđe i prenosi drugima. Osim toga, ova igra dođe i kao jedan medijum za dobru komunikaciju dece sa odraslima.
Ali ne ide lako oko duže prisutnosti najmlađih u šahu, bez obzira na početnu zainteresovanost. U to se lično uverio iskusni užički šahista Zoran Bosiljčić, moderator ove tribine. On je volonterski organizovao akciju razvoja dečjeg šaha u Užicu, u jednoj školi tri meseca radio sa đacima nižih razreda. Ispočetka se tu uključilo 60 zainteresovanih i svima se dopalo igranje šaha. Ali vremenom njihov broj se osipao, da bi posle tri meseca ostalo samo šest najupornijih.
– Shvatio sam da su deca ipak više zainteresovana za druge sadržaje, pre svega igrice i internet, jer igrati šah nije lako i traži intelektualni napor. S tim što neću odustajati u nameri da mlade ovde i dalje uključujem u šah, a ova tribina i knjiga Branislava Francuskog tome daju vetar u jedra – rekao je Bosiljčić.
