Saradnja novosadske Galerije Matice srpske i jagodinskog Muzeja naivne i marginalne umetnosti uobličena je kroz aktuelnu razmenu dve izložbe. Galerija Matice srpske od juče pa do 8. septembra gostuje u Jagodini s izložbom „Pomorišac – Vasa Pomorišac”, a Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini od večeras u 20 sati pa do 1. septembra predstaviće u Galeriji Matice srpske svoju postavku „Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić”.
Dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, o izložbama i saradnji dva muzeja govorila je za medije:
– Odlučili smo da izložbu o slikaru Vasi Pomorišcu predstavimo u Jagodini i da tako pokažemo kako jedan umetnik koji je bio na margini srpske umetnosti, predanim radom, dobrim konceptom i kvalitetnom izložbom može da postane centar – odnosno jedna od vodećih i nosećih ličnosti srpske likovne umetnosti 20. veka. Takođe smo želeli da dela Ilije Bosilja iz muzeja Ilijanum iz Šida, zbirke Oto Bihalji-Merin i Muzeja naivne i marginalne umetnosti, nešto što se dugo smatralo marginalnom umetnošću, predstavimo u Novom Sadu. Zato smo odlučili da prvi put Iliju Bosilja i Savu Sekulića zajedno predstavimo pod krovom Galerije Matice srpske. Upravo ovom saradnjom rušimo tabue o tome šta je margina a šta je centar, i dokazujemo da je najvažniji visok kvalitet umetničkih dela, profesionalni pristup i dobra međumuzejska saradnja.
Dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, istakla je:
– Izložba s kojom gostujemo u Galeriji Matice srpske nastala je 2023. na poziv Muzeja u Italiji „Casa dell’Art Brut” i zabeležila je veliki uspeh. Nastupiti u zemlji kakva je Italija, koja ima beskonačno bogatu tradiciju i ogromno kulturno umetničko blago, i dobiti takvu pažnju publike, pokazala je da Ilija Bosilj i Sava Sekulić sa argumentima brane poziciju visoke umetničke vrednosti. Da njihov opus ima dovoljno nivoa sadržaja i značenja da može da se proučava u okviru savremene umetničke scene, i u okviru onoga što je vezano za diverzitet različitih izraza moderne umetnosti posle Drugog svetskog rata, koja je dobila različite forme i podrazumevala mnogo veću slobodu izražavanja i pristupa umetnosti kao stvaralaštvu uopšte.
Podsetimo, izložba posvećena Pomorišču je priča o umetniku koji je uspeo da klasičnu umetnost prikaže kroz optiku modernog pogleda, koji se jedini među svojim kolegama slikarima prve polovine 20. veka školovao u Londonu i koji je nagrađen Srebrnom medaljom Udruženja francuskih umetnika. Dela Vase Pomorišca čuvaju se u brojnim privatnim kolekcijama u Evropi, ali i u državnoj kolekciji Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu.
Izložba je izvorno realizovana u saradnji Galerije Matice srpske sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, a publika je prvi put mogla da je vidi u Galeriji Matice Srpske od oktobra 2023. do početka marta 2024. godine. Kustoskinje izložbe su Jelena Ognjanović i dr Ana Ereš.
Jelena Ognjanović, programska direktorka Galerije Matice srpske, naglasila je da je izložba „Pomorišac – Vasa Pomorišac” imala veliki odjek u Novom Sadu, a da je sada u Muzeju naivne i marginalne umetnosti izloženo 76 umetničkih dela koja datiraju praktično od samog početka Pomoriščevog stvaralaštva, kada je on još sa 16 godina započeo svoju umetničku karijeru u ateljeu našeg čuvenog slikara Steve Aleksića, pa sve do najkasnijih radova šezdesetih godina.
– Vasa Pomorišac je pre svega svestran umetnik, koji je na neki način spojio moderno doba sa osvrtom na srednjovekovnu srpsku umetnost, i jedan je od naših retkih umetnika koji se izrazio u najrazličitijim umetničkim poljima – od slikarstva, preko ilustracija za knjige, izrade novčanica do vitraža – kazala je ona.
Na izložbi dela Ilije Bosilja i Save Sekulića iz muzejskih kolekcija, zbirke MNMU iz Beograda i Muzeja Ilijanum iz Šida biće predstavljeno 70 radova. Izložbu prate dva dokumentarna filma. Film o Iliji Bosilju delo je reditelja Žike Mitrovića nastalo u produkciji „Centarfilma”, dok film o Savi Sekuliću potpisuje Slobodan Pešić i nudi i segmente razgovora sa samim umetnikom. Dela Ilije Bosilja poslednji put su bila prikazana u Novom Sadu na izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 1995. godine, dok je delima Save Sekulića ovo prvo prikazivanje u Novom Sadu. Izložbu dopunjuje dokumentacija među kojom je i pismo Žana Dibifea o Ilijinoj umetnosti, nastalo kada ga je Dibife uvrstio u svoju kolekciju (koja danas čini Collection dell’Art Brut u Lozani).
Izložbu prati i bogat katalog sa tekstovima autorke Barbare Safarove, trenutno jedne od vodećih teoretičara art brut umetnosti u Evropi, koja sprovodi novu interpretaciju opusa Ilije Bosilja, kao i kompletiran pregled opusa Save Sekulića.
