Mali Dušan svoj peti rođendan proveo je malo u igraonici, a više u bolnici. Tokom proslave pao je i polomio ruku. I moglo bi da se podvede pod „dešava se“, ali, u tom trenutku, niko nije pazio ni na njega, ni na njegovih četrdesetak drugara i drugarica.
„Bio je dogovor da bude obezbeđeno sve, animatori, bezbednost dece i da to spada u cenu prostorije koju zakupljujemo. Došla je samo jedna devojka animator, ne znam ni koliko je obučena za tu poziciju, a deca su pristizala. Jedna ta devojka je sve to radila sama, ali naravno nije postizala, ja sam joj onda pritekla u pomoć. Roditelji su dolazili da mi kažu da su neka deca izašla i napolje, nije bilo osoblja, nikoga ni za pultom“, kaže majka Marija Stepanović.
Ova majka se kasnije obraćala raznim inspekcijama i ministarstvima, ali svi su odgovornost prebacivali na druge.
I mi smo se obratili Tržišnoj i sanitarnoj inspekciji kako bismo proverili ko je odgovoran za kontrolu dečjih igraonica, ali nismo dobili odgovor. Inače, Tržišna inspekcija kontroliše prijavu zaposlenih, a sanitarna čistoću. Ko kontroliše dečje sprave i bezbednost dece, nije precizirano.
Jedina kompanija koja je bila ovlašćena da kontroliše igraonice, igrališta i sportske terene, to ne radi već sedam godina.
U toj firmi tvrde da ni tada nisu mogli da odlučuju o tome koji prostori nisu bezbedni za dečju igru, već su samo kontrolisali dokumentaciju. Kažu, nijedna inspekcija ni onda, a ni sada nije imala nadležnost da opomene ili kazni vlasnika igraonice zbog ugrožene bezbednosti dece.
Nije propisano ni koliko animatora je potrebno za određeni broj dece. U igraonici koju smo posetili kažu da se trude da za 20 dece obezbede najmanje dva animatora, navodi RTS,
„Imamo ljude koji se bave odraslima i animatore koji se bave decom u samom prostoru i posle u salici gde deca idu da jedu. Obučeni ljudi su svakodnevno ovde i vode računa o svim prisutnima, kako deci tako i roditeljima da ih upozore na decu koja su malo više nemirna ili taj dan više skaču, samo da se oni ne bi povredili ili da ne povrede neko drugo dete. Kad su na rođenadnima različite dobi deca onda gledamo da bude više animatora, znamo unapred koliko dece i roditelja dolazi tako da se unapred spremimo“, rekao je vlasnik igraonice Petar Dabović.
U ovoj igraonici se čak i potpisuje ugovor između roditelja i vlasnika kada se ugovara proslava. Ali to je izuzetak. Ovde su deca i osigurana u slučaju povrede. Ali šta je sa 1.300 firmi, registrovanih u APR-u, za ostale zabavne i rekreativne delatnosti?
„Često imamo pritužbe roditelja za organizaciju rođendana ili tako nečeg kad odvedu dete u igraonicu. Sva ta mesta ne samo igraonice nisu nekako adekvatno ni registrovana za baš tu delatnost. Kada roditelji imaju neke pritužbe i kada hoće da podnesu neki prigovor dolazimo u situaciju da ne znamo ko je nadležan i da idemo od institucije do institucije ko je to“, kaže Gordana Plemić iz Udruženja „Roditelja“.
Mnogi propisi o proslavi rođendana u igraonicama, bezbednosti i kontroli su nejasni i mnogo toga je u sivoj zoni.
Dušanu je uspomena na peti rođendan gips, a roditeljima upozorenje da pre bilo kakve proslave prvo provere igraonicu.
