Smrtonosno zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu tokom 2022. godine povećalo se u odnosu na 2021. i to za sve tri regulisane zagađujuće materije – sumpor dioksid, PM čestice i azotne okside, pokazuje peto izdanje izveštaja “Uskladiti ili zatvoriti”, koji je danas objavila organizacija Bankwatch, uz podršku Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
U saopštenju RERI-ja se navodi da su pet godina od kako su 1. januara 2018. godine stupili na snagu novi zakonski standardi zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana koje su uključene u nacionalne planove za smanjenje emisija (NERP) Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Kosova*, i dalje bile 5,6 puta više od dozvoljenih.
Takođe, emisije PM čestica bile su 1,8 puta više od dozvoljenih, a po prvi put su premašene i dozvoljene emisije azotnih oksida, navodi se u saopštenju.
U Srbiji su, kako se dodaje, emisije sumpor-dioksida iz NERP postrojenja i dalje 4,8 puta veće od dozvoljenih.
„Termoelektrana Kostolac B nastavila je višestruko da prekoračuje ograničenja emisija sumpor-dioksida uprkos izgradnji postrojenja za odsumporavanje. Termoelektrana je emitovala preko četiri i po puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog. Još uvek nije jasno da li je reč o tehničkim problemima ili se radi o pokušaju Elektroprivrede Srbije (EPS) da uštedi novac i poveća proizvodnju“, navodi RERI.
Upozorava se i da uz kršenje Nacionalnih planova za smanjenje emisija Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora ne poštuju ni obavezu ograničenog radnog vremena termoelektrana na ugalj. II Crnogorska termoelektrana “Pljevlja” radi nezakonito od kraja 2020. godine, kada je premašila dozvoljenih 20.000 radnih sati. U 2022. pridružile su joj se termoelektrane Tuzla 4 i Kakanj 5 u Bosni i Hercegovini, kao i TE “Morava” u Srbiji, koje su takođe radile preko dozvoljenih 20.000 sati.
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i CEE Bankwatch uputili su Sekretarijatu Energetske zajednice žalbu jer se Srbija ne pridržava pravila o kontroli zagađenja i dozvoljava dalji nezakoniti rad termoelektrane “Morava”.
Sva postrojenja i dalje nastavljaju s radom, a iako je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo brojne postupke protiv pomenutih zemalja, to nije bilo dovoljno da izazove njihovu reakciju, navodi se u saopštenju.
„Nivo zagađenja na Zapadnom Balkanu je potpuno neprihvatljiv. Vlade se moraju uhvatiti u koštac sa situacijom i ne smeju dozvoliti da energetska preduzeća donose svoja pravila. Potreba da se smanji zagađenje i povećaju energetska efikasnost i održivi oblici obnovljive energije, je veća nego ikad. Zbog grubih omaški u ranijim godinama, sada sve treba uraditi dvostruko brže“, kaže Davor Pehchevski, voditelj kampanja protiv zagađenja, Bankwatchu.
“Kontinuirano kršenje međunarodno prihvaćenih obaveza, čijom primenom bi dugoročno trebalo da se smanji zagađenje vazduha na Zapadnom Balkanu, govori o odnosu vlasti prema svojim građanima, njihovom zdravlju i životnoj sredini. Izveštaj pokazuje da prethodnih pet godina nema pomaka u smanjenju zagađenja“, ističe Hristina Vojvodić, pravna savetnica RERI.
