Reformu predškolskog obrazovanja i vaspitanja u Srbiji Unicef smatra za regionalni primer dobre prakse i to na osnovu vrednovanja rada i promena u praksi u poslednjih deset godina.
Preliminarni rezultati ove evaluacije „uverljivo govore da će nove politike i inovativne ideje koje su uvedene imati i kratkoročno i dugoročno pozitivan efekat na dečje odrastanje i život”. Tim rečima, Dejana Kostadinova, direktorka Unicefa u Srbiji, govorila je juče o rezultatima podrške uvođenju i daljim pravcima razvoja Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja „Godine uzleta”, što je bila i okosnica celodnevnog stručnog skupa održanog u Beogradu.
− Ističem jedan od pokazatelja do kojih smo došli evaluacijom predškolskog obrazovanja: 85 odsto roditelja se delimično ili u potpunosti slaže da je predškolski program imao pozitivan uticaj na život njihove porodice, da je unapredio njihovu povezanost sa decom. To jasno ukazuje na važnost brige kao komponente obrazovanja, što predstavlja koncept koji je bio u centru pažnje kada su se dogodile tragične pucnjave i postaće sve važniji u narednim godinama − ukazala je Kostadinova.
Prema podacima studije o kvalitetu rada predškolskih ustanova u prethodnoj deceniji, roditelji se osećaju dobrodošlim i smatraju da je vrtić dobro mesto za mališane u kome se podstiče i neguje drugarstvo i u kome se grade dobri odnosi kako među decom istog i različitog uzrasta, tako i između mališana i odraslih.
Po oceni direktorke Unicefa u Srbiji, „neverovatan napredak ostvaren je u predškolskom obrazovanju” u našoj državi, a promene su, „utemeljene na novom pristupu koji se ne svodi na punjenje dečjih glava novim informacijama nego na prepoznavanju kompetencija svakog deteta, prihvatanju učenja koje se prirodno uključuje u dečju svakodnevnu rutinu kroz istraživanje i ispitivanje u predškolskim ustanovama i van njih”.
Da bi se osiguralo dostizanje cilja, ka kome se ide, a to je da sva deca imaju pristup kvalitetnom, inkluzivnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju, potrebni su: uporan sistemski rad, dugoročno ulaganje, međusektorska koordinacija i motivisani profesionalci za rad sa decom, jedan je od istaknutih zaključaka sa ovog skupa.
− Pouke nemaju samo akademsku svrhu, one su poziv na sistemsku akciju. Održiva reforma zahteva snažne institucije, motivisane zaposlene, stratešku koordinaciju i snažnu saradnju. Putovanje, možda, jeste dugo ali je naša posvećenost nepokolebljiva − naglasila je Kostadinova.
Podrška predškolskim ustanovama u reformskom procesu pružena je četvorogodišnjim projektom Ministarstva prosvete „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje”, koji finansira Svetska banka. Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, rekla je da je to najveći projekat prosvetnog vrha posvećen unapređivanju dostupnosti, kvaliteta i pravednosti ovdašnjeg predškolstva: povećanjem kapaciteta, podrškom deci i porodicama iz osetljivih grupa i profesionalnim usavršavanjem zaposlenih.
− Više od 3.800 dece je do sada uključeno prvi put u predškolski sistem. Do sada je adaptirana i opremljena 51 nova prostorija, radna soba za realizaciju vaspitnog rada u vrtićima. Procenjeno je da će direktnu dobit do kraja projekta imati više od 4.400 dece i njihovih porodica. Oko 5.700 dece i roditelja učestvovalo je u različitim projektnim aktivnostima, radionicama, izletima, posetama predškolskim ustanovama… Verujem da delimo utisak da se pred nama otvorio inspirativan svet igre, učenja, učešća i odnosa u kome prepoznajemo, uvažavamo i podržavamo vrednost detinjstva. Učešćem dece u kvalitetnim programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja pruža se podrška njihovoj dobrobiti i celovitom razvoju. Naši dosadašnji i budući napori usmereni su ka gradnji sistema predškolskog obrazovanja i vaspitanja koje će biti dostupno svoj deci i otvoreno prema porodici, drugim nivoima u sistemu obrazovanja, lokalnoj i široj društvenoj zajednici − ukazala je Vičekova.
Jedan od partnera prosvetnog vrha na ovom projektu koji finansira Svetska banka, jeste Unicef u Srbiji, koji je u saradnji sa Institutom za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu razvio i realizovao program podrške za primenu novog pristupa usmerenog na učenje kroz igru i kvalitetne odnose među decom i odraslima.
Sumirajući rezultate Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, kazao je: „Uvek mislimo da nešto nije dobro. Naravno, uvek može bolje i treba da bude, ali kada je nešto dobro, hajde da kažemo da je tako. Meni sadašnji rad predškolskih ustanova deluje kao iz doba Branka Kockice.”
Prirodni materijali koji se koriste u vaspitno-obrazovnim aktivnostima u vrtiću po novom programu, podsetio je − nisu novina, tradicionalno se upotrebljavaju u našim vrtićima. Zamolio je vaspitače da ne prihvataju sve što donose roditelji kao materijal za kreativni rad i učenje kroz igru u vrtićima, već da procene šta je to što može da se koristi i ako imaju višak materijala, da ne prave skladišta i magacine, nego da podele s kolegama iz drugih obdaništa.
