Više od 80 naučnika iz Srbije našlo se na listi dva odsto najuticajnijih naučnika na svetu za ovu godinu, a pedeset ih je sa Univerziteta u Beogradu. Konkurencija je oštra i pokazatelj je posvećenosti i izvrsnosti srpskih profesora i naučnika.
Stenfordova lista otkriva naučnike koji su najviše citirani u svojim oblastima. Ime profesora Seferovića, na njoj se nalazi već nekoliko godina. Od nemerljivog je značaja, kaže, za mlade ljude sa kojima radi.
Stenfordova lista otkriva naučnike koji su najviše citirani u svojim oblastima. Ime profesora Seferovića, na njoj se nalazi već nekoliko godina. Od nemerljivog je značaja, kaže, za mlade ljude sa kojima radi.
Kroz niz kliničkoh studija koje smo radili sa kolegama iz celog sveta, uspeli smo da definišemo neke nove principe, nove strategije, pre svega mislim na multidisciplinarni pristup bolesnicima koji su drastično nabolje promenili njihov život i zbog toga je citiranost svih tih radova velika, interesovanje stručne javnosti kako kardiološke, tako medicinske i farmaceutske je od najvećeg značaja“, navodi profesor i akademik dr Petar Seferović.
Konkurencija je oštra, a prvi korak u njenom prevazilaženju je sprovođenje visokokvalitetnog istraživanja, koje mora da bude originalno, značajno i rigorozno. A plasman je velika motivacija i za studente i za profesore.
Profesor Univerziteta u Prištini Jordan Radosavljević smatra da je rangiranje na Stenfordovoj listi siguran pokazatelj da se na njihovom univerzitetu ozbiljno radi i da imaju dobre rezultate, koji se vrednuju na svetskom nivou.
„U društvu (smo) najuglednijih univerziteta, i kod nas i u svetu, i oni koji ga budu upisali ovde će steći najbolja moguća znanja“, ističe profesor Radosavljević.
Rezultat Stenfordove liste je analogan rangiranju Univerziteta u Beogradu među tri odsto najboljih svetskih univerziteta. Ukrštaju se podaci iz međunarodnih publikacija.
“Rezultati naših istraživača, to su pre svega prirodnomatematičke i tehničke nauke, (pokazuju) da su njihovi projekti ono što je trenutno najaktuelnije u svetu, što najviše zanima kolege iz drugih sredina, i podaci su objektivni i nisu rezultat odokativnog merenja, već su rezultat ukrštanja podataka iz biblioteka širom sveta“, kaže prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu profesor Vladimir Cvetković.
Kažu da naučnik niti traži niti razmišlja o priznanjima. Ima ideju i trudi se da tu ideju radom i dokaže.