Jubilarno 60. Disovo proleće biće svečano otvoreno večeras u 20 časova u Velikoj sali Gradske biblioteke i to muzičko-poetskim programom „Eto pjesma“ u izvođenju Radeta Šerbedžije i njegovog benda „Zapadni kolodvor“.
Šerbedžija je obraćajući se novinarima istakao da je njegov interes za literaturu velik jer je u isto vreme uz pozorišnu akademiju studirao i komparativnu književnost u Zagrebu.
„Možda je to moja najveća strast od svih mojih talenata I to ovim redom literatura, nogomet pa gluma“, kazao je Šerbedžija.
On je mišljenja da je Vladislav Petković Dis najveći pesnik srpske moderne.
„Draži mi je od svih proslavljenih pesnika tog vremena i Dučića i Rakića i svih ostalih. Mislim da gospodin Skerlić nije imao pravo u opasnom napadu na njega kao mladog književnika. On je preživeo sve to iako ga je pratio glas da je boem i pijanac, ali sve to je bila čaršija“, rekao je proslavljeni glumac.
Šerbedžija je istakao da u Čačak nije dolazio mnogo puta, ali da je kada je bio tu osetio ljubav prema tom gradu zbog mnogih stvari koje su ga impresionirale.
„Najpre zbog mojih savremenika koji su mi bili dragi, a to su Puriša Đorđević, Miša Radivojević sa kojima sam snimao filmove. Zatim Bora Čorba i sve ono što Čačak ima u mojoj savremenosti. Zbog činjenice kada sam prvi put došao da napravim koncert sa Livijom Rozinom, to je bio etno rok i koliko sam bio izneneađen neverovatnom pozitivnom energijom mladih ljudi koji su razumevali muziku na poseban način“, precizirao je Šerbedžija.
Foto: Tanjug/Jovan Nikolić
On je istakao da ga je međutim naročito potreslo to što je predlog da se jedan od trgova nazove imenom Sonje Savić odbijen u lokalnom parlamentu, zbog toga što je bila uživalac opijata. Šerbedžija je kazao da je nakon tog saznanja odlučio da nikada više neće doći u Čačak, čak ni proći, ali kada je dobio poziv za otvaranje Disovog proleća rešio je da ipak dođe i da održi koncert ali i da se obrati medijima, političarima i svim značajnim ljudima i zamoli da ne dozvole da provincijski duh koga uvek ima u svakom gradu nadvlada pozitivnu energiju energiju grada, koju je on osetio na svojim nastupima.
„To me je strašno potreslo jer, zamislite koliko bi trgova, ulica ili kuća u svetu trebalo biti srušeno zbog najvećih slikara na svetu, umetnika, pisaca, pesnika, pevača, filmskih glumaca koji su imali ta iskustva. To je privatna stvar čoveka, ono što ostaje od čoveka je njegov život, ono čime je zaslužio da ga ljudi gledaju kao umetnika, da ga poštuju i vole, a Sonja je bila jedna od najdivnijih duša na svetu. Najčistija i najčasnija, kao suza, Sonja nije bila alkoholičar, kao ja naprimer, Sonja je bila nežnost sama, a da ne govorim o njenoj brillijantnoj inteligenciji i talentu. Sonja Savić je jedna od najvrhunskijih zvezda I osoba u bivšoj Jugoslaviji I još uvek I posle njene smrti u ljudima koji gledaju njene filmove“, istakao je Šerbedžija.
