Svaki drugi građanin Srbije spreman je da prijavi svog poslodavca zbog zapošljavanja „na crno”. Spremnijima od ostalih koji su učestvovali u istraživanju „Siva ekonomija i bezgotovinsko plaćanje u Srbiji” su osobe od 40 do 49 godina (njih je 60 odsto).
Oni koji ne bi prijavili poslodavca, kao najčešći razlog navode strah od gubitka posla, a kao prepreku zbog uverenja da to nije njihova odgovornost vidi trećina ispitanika. Ipak, u poređenju sa 2022. ne uočava se bitna razlika u mišljenju građana po pitanju spremnosti na prijavu rada „na crno”. S druge strane, iako je i dalje glavni razlog za one koji se ne bi odlučili na ovaj korak strah od gubitka posla, sada se navodi znatno ređe. U ovoj godini oko 38 odsto ispitanika od ukupnog broja učesnika ankete napominje to kao osnovni razlog, dok je lane taj procenat bio bezmalo 44 odsto.
U sindikatima navode da je situacija na terenu suprotna od onog što pokazuju istraživanja. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, naglašava da su radnici faktički samo u anketama spremni da zaokruže tu mogućnost, da prijave poslodavca koji radi „na crno”.
– Zaposleni se bore za egzistenciju, pa su zato spremni da ćute i trpe, a sami poslodavci im pre toga samo najave da ih posao više neće čekati ukoliko ih prijave. Uglavnom je reč o niskokvalifikovanim i nedovoljno obrazovanim i neobaveštenim građanima, koji rade kao građevinci, fizikalci. Tu ima najviše rada „na crno”. Oni ni ne slute da im sindikati mogu pomoći, jer takvi radnici ne pripadaju sindikatu niti su u kontaktu sa nama. Ipak, ako se i odvaže na taj potez, a takve slučajeve mogu da nabrojim na prste jedne ruke, dobra je vest da su zbog sve većeg manjka radne snage poslodavci na kraju prinuđeni da prijavljuju radnike posle intervencija inspekcije rada – objašnjava Savićeva.
Ipak, praksa pokazuje da sve više preduzeća prijavljuje konkurentske firme koje posluju u sivoj zoni, ali samo ukoliko to preduzeće koje prijavljuje radi legalno. I istraživanje je to potvrdilo, jer je ove godine znatno veći broj privrednika bio spreman na takav korak nego lane, što su pokazali i odgovori na pitanje da li bi prijavili firmu nadležnim organima kada bi imali saznanja da posluje u sivoj zoni.
– U ovoj godini 32,2 odsto ispitanih privrednika bilo je spremno da prijavi rad „na crno” kod konkurentske firme koja posluje u sivoj zoni, a 53,9 odsto njih nije. Lane je bilo takvih 25,3 procenta, odnosno 54,1 odsto preduzeća nije bilo spremno da prijavi konkurentsku firmu. Oni koji se ne bi odlučili na ovaj korak, kao najčešći razlog i dalje, iako ređe nego 2022, navode da je to posao države. S druge strane, čini se da privrednici, uprkos svemu, imaju više razumevanja za kolege, pa gotovo četvrtina kaže da je to način da se preživi, ali se i više boje za ličnu i bezbednost firme (njih 11 odsto) – navodi se u istraživanju „Siva ekonomija i bezgotovinsko plaćanje”.
U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata podsećaju da su firme koje posluju u sivoj zoni u stvari nelojalna konkurencija onim privrednicima koji poštuju zakone.
– Imali smo nekoliko takvih slučajeva, da se prijavljuju konkurentska preduzeća – naglašava Savićeva. Slučaj uvek ide na adresu inspekcije, a inspekcija bi po pravilu trebalo da izađe i uradi uviđaj. Savićeva ipak priznaje da takav sled događaja ne važi, ako je reč o stranoj velikoj kompaniji.
– Onda stvari ne idu tako glatko. Sindikati moraju da ulože dodatni napor da privole inspekciju da izađe na teren – dodaje ona.
Istraživanje je pokazalo da bi u cilju suzbijanju sive ekonomije, a iz ugla privrednika, inspekcije najpre trebalo da se bave otkrivanjem neregistrovanih firmi koje posluju mimo zakona (28 odsto). Toliki procenat privrednika odgovorio je na pitanje šta je najvažnije da inspekcije kontrolišu u cilju suzbijanja sive ekonomije. Potom, kao odgovor sledi kontrolisanje prijava radnika i plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa (20 odsto), pa izdavanje fiskalnih računa (14).
