Psihomodo Pop ove godine slavi 40 godina postojanja, a o tome što je sve stalo u njihovih 40 godina postojanja, snima se i dokumentarac. Gobac i ekipa pripremaju i monografiju, četiri do sada nikad objavljena live albuma i jedan novi album.
U intervjuu za Index.hr Gobac se seća najlepših i natežih trenutka u 40 godina karijere.
„Bilo je puno najdražih trenutaka u karijeri. Kad smo izdali prvu ploču, pa drugu, pa treću, pa četvrtu, petu, i tako dalje… Pa sve te godišnjice benda koje smo odsvirali su bile odlične. A jedan od najtežih i najmržih je sigurno onaj kad je Tigran otišao“, priča Gobac.
Godine 2017. je, naime, iznenada preminuo bubnjar Psihomodo Popa, a taj trenutak je članove benda snažno potresao.
„Frende, pobeđivali smo 35 godina zajedno kao Psihomodo Pop. Ovo je prvi put da smo izgubili. Ići ćemo dalje, ali to neće biti to. Ako treba, ići ćemo za tobom i gore svirati šta hoćemo. Razvali ih gore, stari“, rekao je Gobac te godine u oproštajnom govoru na poslednjem ispraćaju kolege iz benda.
Nakon 40 godina karijere, Gobac je jedan od retkih koji kažu da ni danas ne bi ništa drugačije da može da vrati vreme.
„Jedino bi bilo dobro da sam zaradio taj milion dolara o kojem pričam već 30 godina“, našalio se.
„A da mogu dati savet mlađem sebi, rekao bih – a možda da manje piješ, bar ono, u početku“, dodao je Gobac.
Na pitanje misli li da je njima možda bilo lakše da uspeju nego današnjim muzičarima, Gobac kaže:
„Mislim da je današnjim muzičarima jednako teško kao što je i nama bilo teško. Danas je dostupnost medijima puno lakša, te mreže su se rasplamsale, ali teško je doći do publike. Teško je u moru toga postati popularan“, smatra Gobac čiji sin Vili danas počinje svoju muzičku karijeru.
Dodaje i da je u njihovo vreme bilo teško snimiti nešto, jer je bilo skupo.
„U naše vreme je bio problem uopšte ući u studio, doći do profesionalnog snimanja jer je to bilo skupo. Morao si se baš truditi da to nekako napraviš“, priseća se.
„Svako vreme nosi svoje. Mi smo i dalje u poslu pa vidim što se događa s Vilijevim ‘Donkey Hotom’, oni uglavnom deluju preko mreža. U naše vreme je to bio science fiction“, upoređuje svoje početke sa sinovljevima.
A na pitanje koja mu je najdraža pesma, Gobac ne može da odluči.
„Kad čovek napiše dosta pesama, a sad ih se nakupilo u ovih 40 godina, teško je reći koja je najdraža. Imam ih možda par, ali sve su mi najdraže u onom trenutku dok ih sviram“, kaže.
„Poštujem moment u kojem stvaramo pesme, posle mi nije krivo ako mi se čini da je nešto moglo biti bolje ili lošije. Onda prođe neko vreme pa mislim – ovo je baš dobro. Sad sam se nekako pomirio s tim našim opusom. Drago mi je da su svi naši albumi imali barem jedan hit i bili smo uvek dosta prepoznatljivi“, dodaje Gobac.
A šta u narednih 40 godina?
„Planiramo svirati rock’n’roll“, zaključuje Gobac za Index.hr.
