Putevi, staze i makadami okovani nepreglednim zelenim prostranstvima, mir, tišina koji prekidaju samo raspevane ptice u proleće, žubor reka i potoka. Tako se može opisati put ako krenete ka istočnoj Srbiji.
Ovaj predeo je i dom niza zanimljivih običaja, verovanja i legendi, pećina, vrela i vodopada, ali i zaštićenih lokaliteta, biljnih i životinjskih vrsta. Tu vas lako mogu osvojiti ukusi tradicionalnih specijaliteta, kao što su homoljski sir i jagnjetina, bagremov med, kačamak od belog kukuruznog brašna, kao i specifične arome domaćih rakija i vina.
Ali ovaj kraj već 55 godina je i dom turističko-kulturne manifestacije, „Homoljski motivi”, jedinstvene smotra izvornog narodnog stvaralaštva istočne Srbije. Od skromne smotre 1968. godine, postala je jedna od najstarijih manifestacija te vrste u Srbiji, ovekovečena mnogim priznanjima i nagradama. Lokalni entuzijasti su je pokrenuli s namerom da se bogatstvo narodnih običaja, igre, pesme, svirke, narodnih nošnji, prikaže na pozornici i tako sačuva od zaborava.
„Homoljski motivi” su bili inspiracija Prve kolonije pletilja u Kučevu, koja je ovde nedavno održana. Posvećena je bila tehnici pletenja motiva s rukavica i čarapa iz ovog kraja, i na tom zahtevnom zadatku okupile su se najbolje pletilje iz raznih krajeva naše zemlje. Ova kolonija u Kučevu održana je u organizaciji udruženje „Etno-mreža”, u partnerstvu s Naledom i kompanijom „Koka-Kola Srbija”.
Cilj kolonije je podrška upošljavanju žena na selu, kroz izradu poslovnih i diplomatskih poklona iz Srbije, ali i druženje, razmena iskustva i usavršavanje tehnika ručnog rada, koje mnoge žene brižljivo čuvaju od zaborava.
– Koloniju organizujemo u slavu važnih jubileja koji čuvaju naše nasleđe – 55. „Homoljski motivi”, manifestacija koja slavi nasleđe Homolja, i 20. kolonija „Etno-mreže”, koja ove godine obeležava 20 godina od osnivanja u Novom Sadu uz podršku USAID-a – rekla je Violeta Jovanović, predsednica „Etno-mreže” i izvršna direktorka Naleda, ističući značaj podrške negovanju nematerijalnog kulturnog nasleđa i tradicionalnih znanja koje treba očuvati i preneti narednim generacijama.
Predsednik opštine Kučevo dr Ivan Rajičić naveo je da je u srži „Homoljskih motiva” očuvanje i prenošenje bogatog kulturnog nasleđa.
Dok u tišini sedi i plete u podnožju Zviških planina, Snežana Ilić iz Valjeva kaže da je od kada zna za sebe volela da vreme provodi uz ručni rad. Došla je u koloniju da upozna koleginice iz Leskovca, Pančeva, Novog Pazara, Sremske Mitrovice, Knjaževca, Velikog Gradišta, Kladova, Valjeva, Loznice. Za nju, priča, nema veće razbibrige i bolje terapije nego kad uzme konac ili vunu i igle u ruke.
– To sam nasledila od majke, uz nju sam svašta naučila. Uz posao sam se oduvek bavila ručnim radom, a sada sam u penziji. Udruženje domaćina Valjevo okuplja žene koje se bave raznim ručnim radovima. Imale smo radnju s etno-proizvodima koji čuvaju našu tradiciju. Sada smo se modernizovale i svoje proizvode nudimo preko društvenih mreža, ima nas na internetu – kaže u razgovoru za „Magazin”.
Snežana priznaje da za nju nema veće sreće nego kada zna da je neka od njenih rukotvorina završila negde u belom svetu: „Nije sve u novcu, srce mi je puno kada znam da neko ceni moj rad.”
Zlatonosna reka Pek
Okolina Kučeva je i mesto gde se najbliže moći doći do obala zlatonosne reke Pek, jednog od simbola ove varošice. Ona ima prilično miran tok od podnožja planine Crni Vrh sve do samog Dunava u koji se uliva. Duga je oko 129 kilometara, a od doba drevnog Rima do danas, ova reka budi pažnju, jer se u njenom basenu mogu naći čestice zlata.
Iako je riznica njenih tokova otvorena za sve, za vađenje zlata iz reke Pek ipak je potrebna izvesna veština. Nažalost, samo još nekoliko ljudi u okolini zna da objasni kako se na tradicionalan način zlato ispira od peska i vadi iz vode.
Za ovaj poduhvat koristi se jednostavna drvena posuda zvana ispitak. Da se iz ovog lova vratite s grumenčićem zlata, najvažnije je da imate vešte i spretne ruke.
Ples na štulama
Deo tradicije homoljskog kraja je i ples na štulama, star oko 200. Kako je kraj istočne Srbije bogat rekama, ljudi su štule koristili za prelazak reka, da bi se one tokom godina našle kao deo, odnosno rekvizit tradicionalnih plesnih igara.
Dozivanje pastira na Homoljskim planinama
Deo tradicije kojom se dičimo, a koja se čuva na Homoljskim planinama jeste i sviranje u busim, ili kako bi se na srpskom jeziku reklo duduk. To je duvački instrument koji su nekada davno svirali pastiri dok su čuvali stada ovaca.
Svoje umeće na ovom instrumentu, nalik velikom rogu, pokazao je Radomir Milić iz okoline Kučeva. On je jedan od malobrojnih koji i danas znaju da koriste ovaj instrument napravljen od ovčije kože. Rado i strpljivo govori, dok mu osmeh ne silazi s lica.
„Mene je deda naučio ovome, to su pastiri svirali da bi se oglašavali dok su po ceo dan sedeli sa svojim stadom na poljanama i da bi prekratili vreme. I svog sina sam naučio da svira”, priča Radomir ne krijući da mu je drago što neke ljude i danas zanima kako i šta on svira.
