Afrička kuga svinja, teška zarazna bolest ovih životinja, bukti u regionu. Osim u Srbiji nedavno se proširila u BiH i Hrvatskoj gde se gotovo svakodnevno prijavljuju nova žarišta. Od početka godine u Srbiji je detektovana u više od 70 mesta i lovišta. U tom periodu zaraza je potvrđena kod 738 domaćih svinja, od čega je 315 uginulih, a eutanazija je izvršena na 3.303 svinje.
Prema istraživanju „Politike”, za sada ne postoje poremećaji na tržištu svinjetine niti je došlo do rasta cena. Domaća industrija mesa je međutim u strahu od daljeg razvoja događaja jer bi pojava bolesti na velikim komercijalnim farmama znatno uzdrmala ovaj sektor.
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije i deo tima za borbu protiv ove bolesti, kaže za naš list da je afrička kuga svinja od 2007. prisutna u Evropi, a od pre nekoliko godina i u Srbiji. Srećom, do sada smo samo jednom, pre godinu i po dana, imali prijavljenu bolest na velikoj farmi.
– Migracija stanovništva i životinja je velika, što pogoduje širenju virusa. Biosigurnosne mere moramo podići na mnogo viši nivo. Dosta je precizno propisano šta se sve mora uraditi i odgovornost je na svima u lancu – naglašava naš sagovornik. Napominje da kada se bolest javi u domaćinstvu sa dve-tri svinje to je opasno kao izvor zaraze i mogućnost daljeg širenja. Ali, ekonomski momenat nije posebno bitan, jer država refundira novac poljoprivrednicima. Katastrofalno bi bilo kada bi virus stigao na komercijalne farme velikih kapaciteta od recimo 50.000 životinja.
Zbog toga je čitav sektor proizvodnje mesa u pripravnosti jer je ova bolest izuzetno opasna budući da nema ni preventive ni leka. Za sada, kako kaže, nema ni poremećaja na tržištu, ali kako je i u Evropi slično, očekuje se da će biti problema u globalnom snabdevanju svinjskim mesom.
Vukoje Muhadinović, direktor Industrije mesa „Topola” potvrdio je da je snabdevanje tržišta trenutno u standardnim okvirima. I izvoz ove kompanije je uobičajen budući da u Severnobačkom okrugu nije proglašena epidemija. Međutim, smatra da bi još drastičnije širenje virusa uticalo na smanjenje i ovako relativno malog stočnog fonda.
– Svi su u opasnosti, jer se okruzi graniče i zaraza lako prenosi. Nadam se da će ova bolest biti stavljena pod kontrolu. Potrebno je da se više pažnje obrati na proveru ulaska hrane, posebno šverca jer vidimo da je na taj način zaraza ušla u BiH – navodi naš sagovornik.
Apel na vlasnike svinja da ih zatvore
Iz Uprave za veterinu ponovo su juče apelovali na vlasnike svinja da ih zatvore i spreče njihov kontakt sa divljim životinjama. Da izbegavaju držanje svinja na pašnjacima, vode računa o ishrani i ne dođu u situaciju da svojim životinjama daju kontaminiranu hranu i tako unesu bolest na farmu. Podsećaju da je reč o veoma otpornom virusu koji ostaje veoma dugo aktivan u spoljašnjoj sredini. Kako su naglasili nadležni, situacija u Evropi i našem okruženju veoma je složena, bolest je dijagnostikovana kod velikog broja svinja u Rumuniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, zatim Nemačkoj, Poljskoj, Slovačkoj, što utiče i na prilike u Srbiji. Jedan od razloga za širenje bolesti su i ratna dešavanja u Ukrajini, odnosno životinje se više kreću, veći je broj kontakata i zato je više obolelih svinja u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj.
