Sjajna stvar je što često proizvode ili adaptacije dizajnirane za osobe sa invaliditetom na kraju koriste i u njima uživaju ljudi svih sposobnosti.
Živimo u svetu koji je uglavnom stvoren za ljude koji vide, čuju, hodaju i govore sa malo ili nimalo poteškoća. Međutim, mi takođe živimo u svetu u kojem milijardu ljudi ima neki oblik invaliditeta, a jedna petina ima značajan invaliditet, prema podacima Svetske banke.
Takvim ljudima su često potrebna posebna prilagođavanja da bi se snašli u svetu. Ali sjajna stvar je što često proizvode ili adaptacije dizajnirane za osobe sa invaliditetom na kraju koriste i u njima uživaju ljudi svih sposobnosti.
Pisaća mašina (tastatura)
Pisaća mašina je bila ideja italijanskog pronalazača po imenu Pelegrino Turi. Primetio je da njegova prijateljica, grofica Karolina Fantoni da Fivicano, zbog slepila nije mogla rukom da piše pisma.
Tako je 1608. razvio prvu inkarnaciju pisaće mašine, koja je uključivala ključeve i metalne ruke sa podignutim znakovima. Turi je takođe izmislio karbonski papir kao način za snabdevanje mašine mastilom. U međuvremenu, pisaća mašina se pretvorila u tastaturu, prenosi hovstuffvorks.com.
Električna četkica za zube
Higijena zuba je važna za sve, ali ljudi sa ograničenim motoričkim sposobnostima su se u prvim danima zaista borili da održe svoje zube čistima. Međutim, 1954. godine, Brokodent električna četkica za zube je stvorena da pomogne ljudima sa ograničenom snagom, pokretljivošću i kontrolom da bolje peru zube.
Brzo je postalo očigledno da su električne četkice za zube superiornije od standardnih, a sada većina stomatologa podstiče sve da ih koriste. U stvari, studija iz 2019. pokazala je da ljudi koji koriste električne verzije imaju manje karijesa i uživaju u zdravijim desnima.
Aplikacije za pretvaranje govora u tekst i prepoznavanje glasa
Ako ste ikada imali Aleksa da odgovori na pitanje ili da pratite verbalna uputstva u vašoj GPS aplikaciji, koristili ste tehnologiju govora u tekst. Ova tehnologija se nalazi u većini mobilnih telefona, da ne pominjemo vojne avione, sisteme za navigaciju/zabavu za automobile i kućnu automatizaciju.
Međutim, jedan od razloga za pronalazak bio je da se ljudima koji fizički ne mogu da pišu omogući pristup da zapišu svoje misli i reči „na papir“.
Softver izmišljen 1990-ih omogućio je korisnicima da kreiraju pisane dokumente i da ih sačuvaju/otvore jednostavno svojim glasom. Kasnije verzije su kreirane posebno za ljude koji rade u sudnicama ili kao medicinski transkripcionisti.
Spiner
Ova igračka je bila u modi 2017. godine i svako dete je želelo da ima bar jednu. Fidget spinner je uređaj sa tri kraka u obliku vesla oko kruga sa ležajevima u sredini koji okrećete da biste smirili ili povećali koncentraciju.
Inženjerka Ketrin Hetinger prvobitno ga je izmislila kao neku vrstu igračke da zabavi svoju sedmogodišnju ćerku još 1993. godine, ali je, nažalost, dozvolila da patent istekne jer nije imala novca da ga obnavlja. Dakle, nije se obogatila na tom patentu.
Početkom 2000-ih, proizvođači su počeli da promovišu ove uređaje kao način da pomognu u smirivanju ljudi sa autizmom, ADHD-om i anksioznim poremećajima. Iako studije nisu potvrdile da su pomogle ljudima sa ovakvim stanjima, do 2017. godine mnogi ljudi, bilo da su pod stresom rukovodioci u poslovanju ili školarci kojima je dosadno, uživali su u vrtenju ovih predmeta iz zabave.
Fidget spinneri su čak bili zabranjeni u nekim školskim okruzima jer su, ironično, bili smetnja.
Spušteni ivičnjaci
Verovatno je prilično očigledno da su ivičnjaci (one blage padine od trotoara do puta) prvobitno bile dizajnirane za korisnike invalidskih kolica. Ali roditelji koji guraju kolica, putnici koji vuku kofere na točkovima i radnici koji isporučuju teške terete na kolicima takođe su ih smatrali korisnima.
Urezi na ivičnjacima prvi put su se pojavili 1945. godine, ali su postali široko rasprostranjeni u SAD nakon što je Zakon o Amerikancima sa invaliditetom iz 1990. naložio da urezi budu prisutni na svim trotoarima.
Fleksibilna slamka za piće
Iako je ravna slamka od papira bila čudo sama po sebi kada je nastala 1888. godine, tridesetih godina prošlog veka čovek po imenu Džozef Fridman je prilagodio dizajn kako bi se slamke savile u sredini.
Na ideju je došao kada je primetio da njegova sitna ćerka ne može da uživa u mlečnom šejku dok koristi ravnu verziju. Postavio je šraf u ravnu slamku i omotao zubni konac oko njega kako bi stvorio talasasti efekat.
Iako alat nije prvobitno kreiran za osobe sa invaliditetom, bolnice su bile jedno od prvih mesta koje su ga usvojile kako bi pomogle pacijentima vezanim za krevet koji pokušavaju da dobiju nešto za piće.
Audio knjige
Brajevo pismo je i dalje korisno sredstvo za čitaoce sa oštećenjem vid; međutim, audio knjige su ovoj populaciji mnogo olakšale uživanje u dobroj priči. Ideja se rodila 1932. godine zahvaljujući američkoj fondaciji za slepe.
Grupa je snimala knjige na vinilnim pločama, ali kako je tehnologija napredovala, tako su se povećavale i mogućnosti. Skladištenje je napredovalo od držanja samo 15 minuta govora po strani na vinilu 1930-ih, do dva sata sa Amazonovim Audible audio plejerom 2007. godine, do stotina sati sadržaja koji prosečan pametni telefon može da drži danas.
Sada svako može da uživa u pogodnostima i jednostavnosti audio knjiga. Mnogi ih slušaju u kolima ili kod kuće kako bi smanjili vreme provedeno pred ekranom. U stvari, industrija je na putu da ostvari prodaju od 1,3 milijarde dolara u 2020. godini, što je povećanje od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
