„Posadi svoj klima uređaj“: Koliko šumovlasnici mogu da pomognu da se smanji zagađenje vazduha u Srbiji i kada treba kupiti ogrevno drvo za grejanje?

Đorđe Marić, projekt menadžer „RAŠ Omorika“ iz Užica kaže za da je Festival deo šireg projekta “Građani čiste vazduh” i platforma koja će služiti i u narednim godinama da se okupe organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine da naprave presek šta se u predhodnom periodu predlagalo i uradilo u tom sektoru.

– Simboličnom akcijom u nedelju želimo da probudimo svest kod građana da se efikasno klima menja adekvatnom brigom o prirodi, a ne količinom klima uređaja. Klima uređaj je posledica, a ovo je uzrok na koji treba delovati adekvatnije i dugoročnije – navodi naš sagovornik, ocenjujući da se svest građana budi i da ih sve više zanimaju “zelene teme”.

U to su mogli da se uvere, kako kaže, kada su pre četiri godine obišli oko 1.500 kuća u Užicu, zagovarajući ideju da se ogrevno drvo kupuje u proleće sa porukom građanima da će tako ostvariti 20 odsto uštede.

– Primetili smo da je ljudima bilo mnogo značajnije da razgovaraju o kvalitetu vazduha u odnosu na suvo ogrevno drvo, nego o samoj uštedi, koja bi recimo godišnje bila oko 100 evra – navodi Marić.

Suvo drvo emituje duplo manje PM čestica

S obzirom da se 50 odsto građana Srbije greje na ogrevno drvo, kao vlasnici privatnih šuma pomovo će tokom ove akcije na Zlatiboru, kaže Marić, apelovati na građane da drvo nabavaljaju u proleće, jer će tako smanjiti emisije štetnih gasova u vazduhu.

– Potrebno je minimum šest meseci da se posečeno drvo osuši, jer suvo drvo prilikom sagorevanja emituje dva puta manje PM10 i PM2,5 čestica od kojih se najviše problema stvara u smislu zagađenja vazduha – ukazuje on.

Mreža organizacija vlasnika privatnih šuma sarađuje sa 10 lokalnih samouprava u kojima je vazduh najzagađeniji, a to su Pančevo, Smederevo, Beograd (prigradske opštine), Užice, Kraljevo, Kosjerić, Valjevo, Novi Pazar, Čačak.

Uključena su udruženja šumovlasnika iz zapadne i istočne Srbije, kao i najstarije udruženje šumovlasnika u Evropi a to je Šumska zajednica Beočin.

Da bi nam kvalitet vazduha bio bolji, Marić kaže, da i šumovlasnici mogu da utiču direktno ili indirektno.

– Iz privatnih šuma, kojih ima 50 odsto u Srbiji, bar polovina ogrevnog drveta stavlja se na tržište. Što se više tog ogrevnog drveta stavlja na tržište u proleće to će sam kvalitet vazduha posledično biti bolji, jer će biti duplo manje štetnih emisija iz odžaka onih koji koriste drvo za grejanje. Međutim, problem je što mnogi ljudi po unutrašnjosti Srbije do jeseni nemaju novac da kupe ogrev za zimu. Kada smo pre dve godine sproveli studiju u Užicu, videli smo da puno ljudi treba prvo da proda svoje maline, višnje i završi neke poljoprivredne radove da bi zaradili novac od koga će kasnije kupiti drva. Tu se stvara problem tržišne prirode koji je posledica socijalnog stanja stanovništva, na šta mi ne možemo da utičemo direktno, ali indirektno što možemo je da više drveta stavljamo na tržište u proleće. Takođe, apelujemo na građane koji imaju svoje šume da bar u proleće makar oseku drvo i ostave ga tamo da leži, ako nemaju gde kod kuće da ga smeste, ono će i tako da se osuši. To su možda neke tehničke stvari koje deluju nebitno, ali za kvalitet vazduha u Srbiji su od velikog značaja – objašnjava Marić.

Uporedio je drvo i gas kao energent, navodeći da gas emituje mnogo manje PM čestica, ali zato devet puta više ugljen-dioksida u atmosferu.

– Možda ćete sa gasom srediti kvalitet vazduha, ali ćete devet puta gore da utičete na klimatske promene. Važna stvar kod drveta i sagorevanja drveta jeste da je drvo ekološki neutralan materijal, jer bilo da da sagoreva ili prirodno truli u šumi ista se količina ugljen-dioksida emituje, što kod fosilnih goriva nije tako. Kao idealno prelazno rešenje koje se nameće je pelet, jer je on suvlje drvo od najsuvljijeg drveta, i to gorivo emituje još manje PM10 i PM2.5 čestica u vazduhu. U svakom slučaju, idealnog rešenja nema, zaštita životne sredine je inženjerstvo i tu moramo da biramo neka najoptimalnija rešenja. Ona uvek imaju i pozitivne i negativne strane, ali stručno viđenje je da se izabere ono što je u datim okolnostima najbolje – ukazuje Đorđe Marić.

Apel da se ne kupuje nelegalno posečeno drvo

Kada je reč o kontroli prometa ogrevnog drveta koje se nađe na tržištu Srbije, Marić podseća da nju sprovodi Šumarska inspekcija zajedno sa policijom na javnim putevima i da se na isti način kontroliše drvo iz privatnih i državnih šuma, s tim što je mnogo češća situacija da je nelegalno posečeno drvo iz privatnih šuma. Zbog toga često i apaluju na odgovornost samih vlasnika privatnih šuma.

– Ako je drvo u legalnim tokovima mora za svaki kubik drveta da se plati taksa na posečeno drvo. Ta taksa se kroz budžet, odnosno javni konkurs Ministarstva poljoprivrede ponovo vraća vlasnicima privatnih šuma i od toga onda možemo da izgradimo protivpožarne puteve, uradimo vodozahvate protivpožara za prorede za pošumljavanje…Zbog toga pokušavamo da radimo sa šumovlasnicima da shvate da postoji dodatni benefit zašto je važno da svo drvo bude u legalnim tokovima. O količinama nelegalnog i legalnog drveta detaljne podatke ima Uprava za šume. Apelujemo i na građane da kupuju drvo sa žigom, odnosno pečatom i da ako već plaćaju znaju da je to drvo legalno posečeno – naglašava sagovornik Danasa.

Taksa na posečeno drvo prva tema novoosnovanog Nacionalnog saveza udruženja šumovlasnika

Nedavno je na Zlatiboru osnovan i Nacionalni savez udružernja šumovlasnika, koji povezuje 16 udruženja iz Srbije, a pro će se će pozabaviti upravo taksom na posečeno drvo.

– 30 odsto tog prihoda je prihod lokalne samouprave tamo gde je drvo posečeno. Neke opštine ne prepoznaju namenski karakter tog prihoda i mi smatramo da treba uputiti apel među donosiocima odluka lokalnih samouprava da taj novac namenski i troše, jer to nije mala suma. To je gotovo 300 do 400 miliona dinara na godišnjem nivou u čitavoj Srbiji – navodi Marić.

Kako dodaje, ovaj savez nastojaće da šumarstvo u Srbiji ubuduće bude uključeno u IPARD sistem podsticaja za poljoprivredu, kao što je slučaj u mnogim evropskim zemljama, jer bi pomoglo šumarskim preduzećima da od tih sredstava nabavljaju dotadnu opremu.

– Zalagaćemo se i da udruženja šumovlasnika budu prepoznata u širem kontekstu zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, pošto u ovom trenutku percepcija javnosti prema tim udruženjima jeste samo klasična šumarska, a zapravo benefiti našeg rada su daleko širi od same šume kao ekosistema – ističe on.

Marić ocenjuje da trenutno u Srbiji postoji puno projekata u vezi sa zaštitom životne sredine koje sprovodi civilno društvo, ali da se većina bavi zakonskom regulativom, a mnogo manje problemima na lokalu.

– Njihova suština je zapravo odbrana pravne države, a vodimo ih kao projekte o zaštiti životne sredine. Jer, ako mi zagovaramo da se ispuni neki član nekog zakona, da se formira neki odbor ili donese neki dokument, to će sistemski pomoći, često se tu zagovaraju i lokalne regulative, i mi to poštujemo, ali rad samih udruženja treba da se fokusira više na stručni rad, ekološki i biološki na terenu, a malo manje na legislativu – zaključuje Đorđe Marić.