Svojim činjenjem odnosno nečinjenjem ljudi će sebe dovesti do ivice opstanka, a priroda će opstati, ukazano je nedavno na održanom Forumu ekoloških politika svetske organizacije za zaštitu prirode.
Atipični kanceri, endokrinološka oboljenja, neurološke smetnje, alergije i vektorske bolesti, zajednički su imenitelj bilo da govorimo o tome da su uzroci klimatske promene, bilo preveliko zagađenje plastikom. Da sistem može da funkcioniše dokazujemo iznova kada nastane kriza, ono što nedostaje je ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama i sistemski pristup prevenciji i kurativi kada kriza prođe. Ovo su najvažniji zaključci nedavno održanog drugog Foruma ekoloških politika „Uticaj na ljude i zdravlje” u organizaciji WWF-a, svetske organizacije za zaštitu prirode.
„Brojni su dokazi da su poremećaji u klimi doveli do povećanog obima atipičnih oboljenja za naše podneblje. Konkretan primer je groznica Zapadnog Nila ili alergije, na čije se simptome žali skoro 50 odsto stanovništva, a koje svakodnevno osetimo. Spektar uzroka kreće od toplotnih talasa koji su razlog trenutne smrti kod 70.000 ljudi, preko suša i poplava do širenja virusa sa kojima se srećemo prvi put”, istakla je Dunja Macoko Drvar, direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji.
„Poznato je da se virusi u najvećoj meri šire zahvaljujući insektima i pticama koje su najčešća meta insekata, a ne sme se zaboraviti da svako klimatsko odstupanje u plusu za i makar i 0,1 stepen Celzijusa znači širenje populacija insekata za oko 150 kilometara severno i južno od tačke merenja”, objasnio je Milanko Šekler, naučni saradnik Veterinarsko-specijalističkog Instituta u Kraljevu.
Maja Vučković Krčmar iz delegacije Evropske unije nadovezala se podacima Svetske zdravstvene organizacije koji upućuju na zapanjujuć broj povećanja karcinoma pluća kod nepušača, kao i povećanje kardiovaskularnih oboljenja za 15 odsto u 2023. godini. „Svojim činjenjem odnosno nečinjenjem ljudi će sebe dovesti do ivice opstanka, a priroda će opstati”, istakla je ona.
Prema rečima Igora Jezdimirovića iz Inženjera zaštite životne sredine, na 1,25 kilograma otpada koji dnevno proizvedemo, 0,2 kilograma je plastika koja završava na sanitarnim ili nesanitarnim deponijama. „Nepostojanje depozitnih i sistema za reciklažu i volje da se postojeći propisi sprovedu, dovode nas do toga da se svako otvaranje teme tretiranja i upravljanja otpadom dočekuje nerado”, ukazao je on.
Ako uzmemo u obzir da plastika nakon razlaganja na mikro i nano čestice završi u najvećoj meri u vodi, odakle se dalje „uvozi” u naše, ali i organizme biljaka i životinja, Maja Raković je napomenula da je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” formirao relacionu bazu konkretnih podataka koja se svakodnevno dopunjava egzaktnim podacima za reke Dunavskog sliva. Ova baza može da posluži kao osnov za unapređenje daljih istraživanja na temu uticaja mikroplastike na zdravlje akvatičnih sistema, pa i ljudi.
„Najčešći vid izloženosti čoveka štetnim supstancama plastike je preko kože (odeća, kozmetika, higijena koja sadrži ove čestice), a dugotrajna izloženost niskom intenzitetu je ključ za razumevanje kako je ova supstanca dospela u organizam”, upozorila je Branislava Matić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
Kako su istakli učesnici foruma, još jedna važna pojava u vodi, uzrokovana klimatskim promenama jeste i „cvetanje vode”, koje dovodi do pojave velike količine cijanobakterija i ukoliko nema najpre priznanja da se sa ovim problemom susreću gotovo sve površinske vode, zatim pravilnog i stalnog monitoringa, a konačno i pravovremeno delovanje javnih preduzeća za preradu vode – narušavanje sistema vodosnabdevanja je neminovno. Poslednji takav slučaj dogodio se u Užicu, ali je to takođe i primer kako je kriza dovela do redefinisanja u procesima rada kako bi se ubuduće slične situacije sprečile.
