„Porasla svesnost žena o značaju mamografije“: Obeleženo 10 godina od početka akcije “Daj pedalu raku”:

Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke kada se sve žene pozivaju da idu na redovne preglede. Svake godine u Srbiji raka dojke oboli oko 4.600 žena, a nažalost bitku sa njim izgubi oko 1.700.

Ideja za ovu akciju nastala je pre 10 godina, kada je grupa žena iz Vrnjačke banje, koje su se borile i izborile se rakom dojke, poželela da se njihov glas čuje dalje, da skrenu pažnju na prevenciju, lečenje, ali i na probleme sa kojima se žene u unutrašnjosti Srbije suočavaju.

Danas se „pedala raku“ daje u 46 gradova.

Cilj je bio i ostao da se svi na lokalnom i nacionalnom nivou umreže kako bi se smanjila smrtnost od raka dojke i ginekoloških karcinoma.

Kampanija “Daj pedalu raku” je zapravo nastala iz jedne podrške devojci koja je rešila da izveze svoj prvi biciklistički maraton od Srbije do Crne Gore.

Takođe, cilj ove kampanje je bio i da se poveže Beograd i unutrašnjost Srbije i da se skrene pažnja na to da, u Vrnjačkoj banji u tom trenutku nije postojao ultzavučni aparat na kom žene mogu da pregledaju dojke, da pacijentkinje sa rakom dojke nisu imale podašku, da se o raku dojke nedovoljno pričalo.

Zdravstvene institucije u Srbiji prepoznale su značaj ove kampanje i time joj dale dodatnu snagu.

„Zahvalna sam pre svega kliničkim centrima, zdravstvenim institucijama i na lokalnom, ali i na nacionalnom nivou. Zdravstvene institucije u Srbiji prepoznale su značaj ove kampanje i time joj dale dodatnu snag“, istakla je Vesna Bondžić, predsednica Udruženja Ženski centar “Milica”.

Ministarstvo zdravlja se takođe trudi da promoviše preventivne preglede.

Trenutno se skrining sprovodi na 40 opština.

„Napisan je Nacionalni vodič za rak dojke, poslali smo ga i udruženjima pacijenata. Vodič je na recenziji i nadam se da će do kraja godine to biti i zvanično. Mislim da možemo i tehnologiju da iskoritistimo, vreme je da krenemo i sa veštačkom inteligencijom koja će unaprediti borbu protiv raka dojke“, rekao je prof. dr Ferenc Vicko ispred Ministarstva zdravlja.

Profesor Vicko je istakao da prostora za poboljšanje i dalje ima i da se puno očekuje od digitalizacije i uvođenja e-kartona.

– Ovo je primer da inicijativa iz bilo kog grada u Srbiji može da postane nacionalna, ukoliko je dobro organizovana i efikasna i ukoliko motiviše i povezuje ljude, institucije i udruženja – navela je prof. dr Verica Jovanović iz Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović “Batut”.

Ona je takođe istakla podatke o tome gde smo u odnosu na Evropu i dodala:

„Kada je u pitanju obolevanje od raka dojke, Srbija se nalazi negde na na sredini grafikona. Radi se o umerenom broju obolelih, ali smo u vrhu kada je u pitanju smrtnost i dugo smo bili na prvom mestu uz Crnu Goru. Ono što je važno je da se sada registruje pad mortaliteta za nešto više od 10% što je veoma značajno, ali dolazi do povećanja registrovanih slučaja obolelih. S druge strane, porasla je svesnost žena o značaju mamografije kao preventivnog pregleda“.

Ženski centar “Milica” sproveo je 2023. i 2024. godine anketu u kojoj je bilo uključeno 834 žene.

„Malo je bolji odziv na skrining, ranije je bio 2% a sada je porastao na 6%. Ove žene su prosečne starosti 47 godina i iz svih su krajeva Srbije. Najviše žena je samopregledom otkrilo promene na dojci. Takođe, 21% ispitanica nije radilo biopsiju pre počekta lečenja. Problem je što se žene iz primarne šalju u tercijalne zdravstvene inistitucije koje su dosta opterećene. Samo 27% žena bude poslato u sekundarne zdravstvene ustanove, 17% u privatnu praksu, a sve ostalo je u tercijarnim ustanovama. Ono što mi kao udruženje nudimo je svoje iskustvo da napravimo neki zajednički plan, da vidimo šta je zapravo problem i zašto žene ne dolaze, zbog čega se ne javaju. Više od 70% pacijentkinja javilo lekaru čim je primetilo promenu na dojci, 25% nije imao nikakve simptome – istakla je Vesna Bondžić.

Takođe, na panelu je najavljeno da će mobilni mamograf naredne nedelje ponovo biti na Kalemegdanu u sklopu promocije preventivnih pregleda.

Istaknuto je da je neophono da se radi kako na edukaciji samih žena o prevenciji, tako i na edukaciji žena koje rade sa pacijentkinjama obolelim od raka.

„Statistika kaže da imamo veću stopu preživljavanja u poslednjih 10 godina. Razlog je činjenica da smo bolest otkrili u ranijem stadijumu.  Takođe, imamo veći odabir lekova i više linija terapija kojima možemo u metastatskoj fazi produžiti život. U lečenju metastatskog karcinoma dojke , nove generacije lekova uključuju „ antitelo-lek konjugat” što predstavlja značajan iskorak i novi standard u lečenju. Ovi lekovi kombinuju antitela , koja se specifično vezuju za ćelije raka , sa lekovima koji uništavaju te ćelije , čineći terapiju efikasnijom i preciznijom za tumorkse ćelije. Korišćenje ovih konjugata omogućava da lek direktno deluje na tumor i susedne kancerske ćelije, ne oštećujući zdrave ćelije čime se poboljšava rezultat i bezbednost lečenja. Nova generacija antitelo-lek konjugata produžava period bez napredovanja bolesti čak četiri puta duže u poređenju sa trenutnom standardnom terapijom koja je dostupna u Srbiji za pacijentkinje sa metastaskim karcinomom dojke. Zbog značajnih dokaza i izuzetnih rezultata kliničkih studija koji se ne viđaju često u onkologiji, lek je vrlo brzo ušao u algoritme lečenja i relevantne svetske vodiče i po ubrzanim procedurama postao dostupan u svim zdravstvenim sistemima u regionu i svetu“, rekao je prof. dr Lazar Popović sa Instituta za onkologiju i radiologiju Vojvodine.

Poslednih godina granica u godinama kada je u pitanju obolevanje od raka se pomerila.

„Sve je veći broj pacijentkinja ispod 45. godine. Ali, smrtnost je manja i sve veći broj pacijenata bude otkriven u ranijoj fazi“, istakla je prof. dr Ana Cvetanović sa Univerzitetskog Kliničkog centra u Nišu.

Takođe, danas kacinom dojke se može lečiti brojnim terapijskim linijama.

„To je dobro, jer je to sada jedna hronična bolest kada dođe u medicinsku fazu. Ono što moramo učiniti je da pomerimo skrining na mlađu životnu dob i da budemo svesni da zaista imamo pacijenta i u 30-im, a mnogo njih u 40 godina i da ni slučajno ne možemo više govoriti o tom rasponu od 50 do 65“, istakla je dr Marijana Milović sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

„U Kragujevcu je situacija slična I na žalost pacijentkinje od 30 godina nisu vieš retkost. Ono što je najznačajnije je da primarna zdravstvena zaštita nema dovoljno edukacije kada je rak dojke u pitanju, pa bi nam povezivanje sa primarnom zravstvenom zaštitom mnogo pomoglo. Nama se često vračaju i duže leče i samim tim naše opterećenje postaje veće. Zbog toga je decentraliztacija važna jer neki pacijenti putuju i oko 250 kilometara u jednom pravcu za jedan lek“, rekla je dr Jasmina Nedović sa Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac.

„Posvetili smo se tome da se obezbede lekovi za kancinom dojke jer smo spoznali da je prevalencija bolesti visoka, da je incidencija visoka i da je neophodno da se lečenje započne što je pre moguće. Mislim da Republički fond za zdravstveno osiguranje određuje prioritete u skladu sa onim što čuje od struke“, rekla je dr Jelena Drulović iz Komisije za lekove.