Po­lo­vi­na Evro­plja­na se ose­ća usa­mlje­no

Upr­kos či­nje­ni­ci da ži­vi­mo u sve­tu dru­štve­nih mre­ža, teh­no­lo­gi­ja ko­je nam omo­gu­ća­va­ju brz i neo­gra­ni­čen kon­takt i pru­ža­ju ose­ćaj da smo po­ve­za­ni vi­še ne­go ika­da ra­ni­je, u isto vre­me so­ci­jal­na izo­lo­va­nost i ose­ćaj usa­mlje­no­sti na­ra­sta­ju­ći je pro­blem ši­rom sve­ta i mu­či vi­še od po­lo­vi­ne Evro­plja­na, re­zul­tat je is­tra­ži­va­nja ne­mač­ke far­ma­ce­ut­ske kom­pa­ni­je ŠTA­DA.

Njen zdrav­stve­ni iz­ve­štaj za 2024. go­di­nu, ko­ji je ob­u­hva­tio 46.000 is­pi­ta­ni­ka iz 23 ze­mlje, me­đu ko­ji­ma je i Sr­bi­ja, po­ka­zao je da dve tre­ći­ne Evro­plja­na (65 od­sto) svo­je men­tal­no zdra­vlje oce­nju­je kao ve­o­ma do­bro ili pri­lič­no do­bro, dok sa­mo de­vet pro­ce­na­ta sma­tra da je ono lo­še.

„Upr­kos to­me, čak 52 od­sto evrop­ske po­pu­la­ci­je ose­ća usa­mlje­nost. I dok bi­smo oče­ki­va­li da od usa­mlje­no­sti naj­vi­še pa­te sta­ri­je oso­be, upra­vo je su­prot­no – naj­vi­še su po­go­đe­ni mla­di! Me­đu Evro­plja­ni­ma sta­ri­jim od 55 go­di­na, 41 od­sto ka­že da se ose­ća usa­mlje­no, ali isto tvr­di čak 63 od­sto mla­dih iz­me­đu 18 i 35 go­di­na”, is­ti­če se u sa­op­šte­nju ove kom­pa­ni­je.

Naj­vi­še usa­mlje­ni­ma ose­ća­ju se sta­nov­ni­ci Polj­ske (61 od­sto), Fin­ske i Šved­ske (59 od­sto), Slo­vač­ke (58 od­sto) i Ka­zah­sta­na (57 od­sto). Na pi­ta­nje da li se ose­ća­ju usa­mlje­no, če­ti­ri od­sto gra­đa­na Sr­bi­je tvr­di da se uvek ose­ća usa­mlje­no, a to­li­ko i Ma­đa­ra i Ita­li­ja­na. Du­plo vi­še ih je u Austri­ji i Dan­skoj, a da se če­sto ose­ća­ju usa­mlje­no ka­že 16 od­sto Bri­ta­na­ca i 17 od­sto Šve­đa­na.

Pre­vi­še ra­da i ne­do­sta­tak vre­me­na za dru­štve­ne kon­tak­te kao naj­zna­čaj­ni­ji raz­log usa­mlje­no­sti na­vo­di 29 od­sto gra­đa­na Sr­bi­je i Bu­gar­ske, 28 od­sto Po­lja­ka i 27 od­sto Austri­ja­na­ca. Taj uzrok znat­no ma­nje po­ga­đa Šve­đa­ne i Dan­ce (19 od­sto).

Smrt su­pru­žni­ka ili čla­na po­ro­di­ce raz­log je usa­mlje­no­sti za 23 od­sto Ira­ca, 21 od­sto Po­lja­ka i Bri­ta­na­ca. U Sr­bi­ji 14 od­sto gra­đa­na taj pro­blem is­ti­če kao raz­log usa­mlje­no­sti.

Kao glav­ni uzrok usa­mlje­no­sti čak 27 od­sto mla­dih u Evro­pi is­ti­če pre­vi­še ra­da i rad­nih oba­ve­za, a taj stav po­dr­ža­va 31 od­sto vr­šnja­ka u Slo­vač­koj, 29 od­sto Švaj­ca­ra­ca, 18 od­sto mla­dih u Sr­bi­ji i sve­ga 11 od­sto Ita­li­ja­na.

Ve­ća je ve­ro­vat­no­ća da će se že­ne (57 od­sto) ose­ća­ti usa­mlje­ni­je ne­go mu­škar­ci (46 od­sto), a taj ose­ćaj ima ten­den­ci­ju opa­da­nja sa go­di­na­ma.

Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo i da po­sto­ji ja­ka ve­za iz­me­đu fi­zič­kog i men­tal­nog bla­go­sta­nja – ve­ći­na fi­zič­ki sprem­nih Evro­plja­na (83 od­sto) svo­je men­tal­no zdra­vlje oce­ni­la je po­zi­tiv­no, dok je ta­kvu oce­nu da­lo sa­mo 28 od­sto onih ko­ji se fi­zič­ki ne ose­ća­ju do­bro.

Ipak, na­zi­ru se i po­ten­ci­jal­na re­še­nja za ta­kvu ra­ši­re­nu usa­mlje­nost – po­lo­vi­na Evro­plja­na (46 od­sto) vi­di bo­lju rav­no­te­žu iz­me­đu po­slov­nog i pri­vat­nog ži­vo­ta kao ključ za sma­nji­va­nje ose­ća­ja usa­mlje­no­sti i re­ša­va­nje iza­zo­va ve­za­nih za men­tal­no zdra­vlje. U us­po­sta­vlja­nju bo­lje rav­no­te­že iz­me­đu po­sla i pri­vat­nog ži­vo­ta pred­nja­če gra­đa­ni Sr­bi­je (59 od­sto) i Por­tu­ga­li­je (58 od­sto). Oko 43 od­sto Evro­plja­na po­bolj­ša­nje vi­di u bo­ljoj eko­nom­skoj si­tu­a­ci­ji, če­mu se naj­vi­še na­da­ju u Sr­bi­ji (63 od­sto), Por­tu­ga­li­ji (62 od­sto) i Ma­đar­skoj (56 od­sto).

Sva­ki tre­ći Evro­plja­nin sma­tra da se si­tu­a­ci­ja mo­že po­bolj­ša­ti skra­ći­va­njem vre­me­na ko­je se pro­vo­di na mre­ži, u če­mu pred­nja­če gra­đa­ni Sr­bi­je (43 od­sto), Ir­ci (38 od­sto) i Dan­ci (36 od­sto). Na kon­kret­ni­joj po­dr­šci sta­ri­joj po­pu­la­ci­ji naj­vi­še in­si­sti­ra­ju Špan­ci (39 od­sto) i Dan­ci (37 od­sto), a od gra­đa­na Sr­bi­je sve­ga 22 od­sto.