Polarnim medvedima koji žive u kanadskom zalivu Hadson preti istrebljenje zbog gladi. Iako su ove životinje već proširile svoju ishranu, klimatske promene im opstanak čine nemogućim jer su periodi bez leda u Arktičkom moru sve duži.
Led koji se proteže preko površine okeana na Arktiku, tokom hladnijih meseci, polarni medvedi koriste da bi pristupili svojoj glavnoj hrani – masnim prstenastim (Pusa hispida) i bradatim fokama (Erignathus barbatus), prenosi RTS, pozivajući se na Gardijan.
U toplijim mesecima kada se morski led povlači, medvedi bi trebalo da čuvaju energiju ili čak uđu u stanje nalik hibernaciji.
Međutim, klimatske promene koje je čovek izazvao produžavaju ovaj period bez leda u delovima Arktika – koji se zagreva između dva i četiri puta brže od ostatka sveta – što primorava polarne medvede da provode sve više vremena na kopnu.
Rezultati novog istraživanja, koje prati ponašanje 20 polarnih medveda u zalivu Hadson, pokazuju da i bez morskog leda pokušavaju da pronađu hranu.
„Polarni medvedi su kreativni, genijalni su. Oni će pretraživati okolinu u potrazi za načinima da pokušaju da prežive i za hranom kako bi nadoknadili svoje energetske potrebe ako su motivisani“, objašnjava Entoni Pagano, biolog Američkog geološkog zavoda, specijalizovan za divlje životinje, i glavni autor studije.
Bobice, galebovi, glodari nisu kalorični kao uobičajena hrana medveda
Tokom istraživanja, koje je objavljeno u stručnom časopisu Nature Communications, korišćene su dži-pi-es ogrlice sa kamerama za praćenje polarnih medveda u periodu od tri nedelje, tokom tri godine.
U zapadnom delu zaliva Hadson, 2015. godine period bez leda bio je duži tri nedelje u odnosu na 1979. godinu, što znači da su u poslednjoj deceniji medvedi bili na kopnu oko 130 dana.
Istraživači su otkrili da su se dva medveda iz grupe zaista odmorila i smanjila ukupnu potrošnju energije na nivoe slične hibernaciji, ali ostalih 18 jedinki je ostalo aktivno.
Porast globalne temperature ugrožava bele medvede
Oko 25.000 polarnih medveda u svetu ugroženo je prvenstveno klimatskom krizom. Ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte koji zagrevaju planetu i za globalnog porasta temperature u okviru cilja Pariskog sporazuma od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa verovatno bi očuvalo populacije polarnih medveda, poručuje Pagano.
Ali globalne temperature nastavljaju da rastu, a već smo stigli do porasta od 1,2 stepena, dok se količina leda u morima konstantno smanjuje.
U studiji se navodi da su medvedi koji su ostali aktivni možda bili podstaknuti da nastave da traže hranu, pri čemu je dokumentovano da su pojedine životinje jele raznovrsnu hranu, uključujući travu, bobice, galebove, glodare i foke.
Tri medveda su se čak odvažila da preplivaju veće razdaljine – jedan je prešao ukupnu udaljenost od 175 kilometara. Za to vreme drugi medvedi provodili su vreme igrajući se zajedno ili glođući rogove irvasa, za šta su istraživači rekli da predstavlja aktivnost kao kada psi glođu kosti.
Na kraju, istraživači su otkrili da trud medveda da pronađu hranu na kopnu nije bio dovoljan jer nisu uspeli da obezbede dovoljno kalorija kao što je to u slučaju kada se hrane morskim sisarima.
Devetnaest od 20 polarnih medveda izgubilo je na težini tokom perioda praćenja i to količinu koju bi izgubili tokom perioda posta, navode istraživači.
Sve to ukazuje na rizik od gladovanja polarnih medveda u slučaju dužeg boravka na kopnu.
„Ovi nalazi zaista podržavaju postojeće istraživanje, a ovo je još jedan dokaz koji ukazuje na alarmantno stanje“, rekla je za AFP Melani Lankaster, viši specijalista za arktičke vrste pri Svetskom fondu za divlje životinje, koja nije učestvovala u studiji.
Džon Vajtman, glavni naučnik u organizaciji „Polar Bears International“, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da je istraživanje vredno jer direktno meri potrošnju energije polarnih medveda tokom perioda bez leda.
„Kako led ide, polarni medvedi odlaze , i nema drugog rešenja osim zaustavljanja gubitka leda. To je jedino rešenje“, zaključio je Vajtman.
