Pokrenuta inicijativa za zaštitu geografskog porekla čačanske kajsije

U čačanskom selu Miokovci, poznatom po proizvodnji kajsije, pokrenuta je inicijativa za zaštitu geografskog porekla tog voća, koje se samo u tom selu gaji na oko 250 hektara.

Pre više od 100 godina u Miokovce je iz Mađarske stigla prva sadnica kajsije. Od tada do danas svako domaćinstv oima bar stotinu stabala tog voća, a brojni su i proizvođači koji se bave intenzivnim voćarstvom.

“Prva je posađena na ovom terenu upravo u Miokovcima gde su posle naši dedovi i očevi vadili te izdanke belošljive, skidali kalem grančice i prekalemnjavali odnosno vremenom je ona i mutirala u miokovačku kajsiju gde je se kasnije iz Miokovaca kasnije proširila u Prijevor, Gornju Gorevnicu, deo Trbušana, Milićevce’’, kaže Zoran Jelić, voćar iz Miokovaca.

Miokovačka kajsija se dobro prilagodila agroekološkim uslovima predela, a po aromi i kvalitetu plodova postala je prepoznatljiva ne samo u Srbiji, već i u Evropi.

’’Uprkos svim problemima sa kojima se proizvođači susreću sa poznim prolećnim mrazevima, sa gradom zasadi se i dalje šire obnavljaju se ti stari zasadi, krče se stari i gde god ima nekih slobodnih površina prva voćna vrsta koja se sadi u Miokovcima i okolnim selima je upravo kajsija’’, navodi Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

U udruženju Miokovačka kajsija nadaju se da će nedavno pokrenuta inicijativa za zaštitu geografskog porekla i brendiranje tog voća doprineti boljoj poziciji na tržištu, boljoj prodaji i ceni.

‘’ Brendiranjem geografskog porekla kajsije koja se proizvodi na selima u okolini Čačka možemo da brendiramo i same proizvode od kajsija jer je to jako bitno da brendiramo džem, da brendiramo rakiju i ostale proizvode koji će uticati na poboljšanje i proizvodnje i plasmana svih tih proizvoda kada imamo manji rod’’, navodi Gorana Tanasković iz Privredne komore Moravičkog i Raškog upravnog okruga.

Za sada se iz čačanskih sela uglavnom izvozi smrznuta kajsija, ali bi preradjevine od tog voća kao dodatna vrednost doprinele i većem plasmanu na inostrano tržište.

Za sada se iz čačanskih sela uglavnom izvozi smrznuta kajsija, ali bi prerađevine od tog voća kao dodatna vrednost doprinele i većem plasmanu na inostrano tržište.

Prava Pekara počinje sa radom u Smederevu!

Radno vreme objekata je od 06 do 18

Očekujemo Vas!