Sredina oktobra i početak grejne sezone poslednjih godina u većem delu Srbije označava i početak ekstremnog zagađenja vazduha.
Tako umesto pretpostavljene zimske idile kada pogledamo prozor, po pravilu vidimo maglu koja ostaje i kad sija sunce ili što je češći slučaj, nekoliko nijansi sive gde je svaka od njih otrovna.
Tako nešto važi za gotovo celu zemlju, a pre svega za Valjevo, Šabac, Bor, Zaječar, Smederevo, Bor, Beograd, Novi Pazar…
„Zapravo prekomerno zagađenje ovim česticama imamo u svim mestima u centralnoj Srbiji i većem delu Vojvodine“, kaže za N1 Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke organizacije (NEA).
U pitanju su u najvećem broju slučajeva suspendovane čestice PM 2.5 i PM 10. Sve su to posledice rada pre svega termoelektrana, manjih toplana do 50 MW i individualnh ložišta odnosno grejanja na fosilna goriva poput uglja i drva.
Toplane u Srbiji greju oko dva miliona građana, odnosno, skoro trećinu stanovništva.
Ugalj, otrova pun
Grejanje na fosilna goriva je najotrovnije, a prednjači ugalj. U uglju se mogu naći brojne otrovne supstance poput olova, sumpora, hroma, arsena, kadmijuma, talijuma, žive, fluora, hlora. Toksični elementi se oslobađaju u vazduhu u vidu sumpor-dioksida ili čestica arsena, nikla, kalijuma, olova, čak i radioaktivnih elemenata.
Zagađenje ugljem zavisi i od kvaliteta istog, ali uređajima u kojima se spaljuje. Što je kvalitet uglja manji, povećava se negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje. U Srbiji se najmanje kvalitetan ugalj – lignit masovno koristi za rad termoelektrana. On neretko ima više od 50 odsto vlage i pepela i oslobađa dosta sumpornih isprenja. Krajnji rezultat je slabije grejanje i veće zagađenje.
PM čestice
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA), glavni uzrok zagađenja vazduha u Srbiji je sagorevanje fosilnih goriva za grejanje u individualnim ložištima i toplanama snage manje od 50 MW, koji u ukupnom udelu emisije najopasnijih polutanata, PM10 i PM2,5 čestica koje su mešavina dima, čađi, prašine, kiseline i metala, učestvuju sa 57 odsto za PM10 i 75 odsto za PM2,5 čestice.
Stručnjaci upozoravaju da ovakav ugalj nije za kućnu upotrebu odnosno individualna ložišta ali se i pored toga kupuje jer je jeftiniji.
Posle uglja najveći zagađivač je naftni derivat mazut. On sadrži toksične elemenate zbog čega sve veći broj toplana prelazi na gas. U Beogradu su sve veće toplane osim zemunske na gasu.
„Uticaj tih toplana na zagađenje vazduha je manji, osim u Zemunu, ali postoji veliki broj javnih zgrada koje su još na mazutu“, kaže Lekić.
On kao dobar primer navodi zgradu Narodnog pozorišta u Beogradu koje se greje na gas, ali da se gradska uprava uključujući i sekretarijat za zaštitu životne sredine „i dalje na mazutu“.
Lekić kaže da je došlo do pozitivnih promena u nekim gradovima Srbije poput Kragujevca koji je prešao na gas ili Novog Pazara i Gornjeg Milanovca koji se greju na biomasu.
„Iako i biomasa proizvodi PM čestice, kada se to radi tehnološki odgovarajuće, onda je to druga je vrsta hemikalija koje nose zagađenje. Svakako je poboljšanje“.
On ističe da treba nastaviti u tom pravcu. S druge strane, navodi primer Smederevo gde po njegovom saznanju od 14 kotlarnica samo dve rade na gas.
„Nema razloga da sve budu jer je gas stigao. Znam da nije jednostavno pristupiti svim kotlarnicama, ali u zemlji gde se grade putevi, stadioni i drugi veliki građevinski projekti ovo ne bi trebalo da bude veliki problem“, smatra Lekić.
Ministarstvo zaštite životne sredine je proletos u okviru mera za smanjenje zagađenja vazduha Srbija najavilo investicije od 220 miliona dinara za prelazak kotlarnica u 27 javnih ustanova na ekološki prihvatljivije energente, kao i dodatnih blizu 100 miliona da to isto urade domaćinstva u 19 opština. Rezultati ove najave nisu poznati jer ministarstvo nije odgovorilo na postavljeno pitanje.
Lekić navodi da pitanje nadležnosti navedenih zgrada nešto što može da uspori ovaj projekat.
„Svaka zgrada ima svog titulara i tu često može da se izgubi na ritmu, odnosno efikasnosti“.
Drvo i ekstremi
Drvo je još jedan od energenata koji se dosta koriste za grejanje. Drvo takođe oslobađa veće količine PM 2,5 i PM 10 čestica.
Količina štetnih materija zavisi od vrste i vlažnosti drveta, ali i od kotla. Suvo drveće bolje gori i manje zagađuje, a svakako najbolja opcija za grejanje je pelet.
Kao i kod uglja, količina oslobođene energije i zagađenja su u zavisnosti od uređaja u kojim se sagorevaju energenti.
Po Lekićevim rečima, neophodno je imati energetski efikasne uređaji koji imaju serftifikat. On kaže da kod nas osim ekonomske motivisanosti za grejanje energentima koji više zagađuje, nedostaje edukacija.
Navodi i ekstreme koju se veoma toksični.
„To su lož ulje, gume, drveni proizvodi koji su prertpeli preradu, poput lakiranog nameštaja, zatim železnički pragovi, plastične flaše, pvc prozori. To su ekstremni primeri. Ljudi nemaju novac pa skupljaju ili kupuju po otpadima, a sve navedeno bi moralo da se prvo reciklira“.
Gas i pogled u budućnost
Prirodni gas je najčistije fosilno gorivo, koje je u Evropskoj uniji proglašeno obnovljivim izvorom. Lekić ističe da i gas ima nus prozivoda poput ugljen dioskid i metana.
„Ipak, naše ukupne emisije imaju zanemrljiv uticaj u smislu dekarbonizacije. Sa gasom bi se popravio kvallitet vazduha. Za nas je to dobro jer se smanjuju suspendovane čestice PM 2.5 i PM 10“, kaže Lekić.
Pravo rešenje bila bi električna energija koja dolazi iz obnovljivih izvora.
„Kod nas se struja i dalje dominatno dobija iz fosilnih goriva, tako da za nas to još deluje kao daleka budućnosti. Trebalo bi da zgrade imaju solarne panele ili vodene kotlove za grejanje. Biotermalna energija je zanemarena. Mi smo tu desetina godina iza razvijenog sveta.“
