Smederevsko vinogorje ima tradiciju dugu 1.700 godina. U 3. veku Nove Ere, Rimski car, Marko Aurelije Prob, zasadio je prve vinograde u ovom delu Srbije. Blizina Dunava i njegova refleksija, ali i sastav zemljišta, čine da smederevska vina imaju jedinstven i prepoznatljiv ukus. Sa ovog vinogorja potiče autohtona sorta belog grožđa, čuvena “Smederevka“.
Tradicija srpskog vinarstva seže do srednjeg veka, kada su nosioci vinogradarstva bili plemstvo i crkva.
“Shodno tome, za vreme despota Đurđa Brankovića ovde u okolini Smedereva, znači, bili su zasađeni vinogradi, kako u neposrednoj okolini smederevske tvrđave, tako znači i šire u seoskim naseljima. U Smederevu je osnovan i prvi lozni rasadnik u Srbiji 1882., 1883. godine i on se nalazio na mestu današnje stare železare”, navodi Gordana Miletić, kustos Muzeja u Smederevu.
Smederevski kraj poznat je i po proizvodnji gvožđa, ali grožđe se gaji 1.700 godina. Prve vinograde zasadili su Rimljani. Danas su srpski vinari čuvari prošlosti, neguju tradiciju i ubiraju plodove sa zemlje koja ima duboki koren tradicije.
“Mi smo izvukli neke specifičnosti u smislu nekoliko kamenova iz različitog vremenskog perioda, od prvog veka pre Nove ere, do drugog veka pre Nove ere, a imamo i kamenove koji potiču sve do 5. veka Naše ere”, ističe Radoslav Radojević, vlasnik vinarije iz Plavinca.
Slavoljub Jeremić, vlasnik vinarije iz Jugova objašnjava: “Ovo je glavni tehnolog našeg vinograda, jer u stvari to čini teroar u najvećoj meri našeg rejona. Inače, nije to samo odlika našeg vinogorja ovde u Smederevu, to je odlika čitavog beogradskog rejona, jer takva struktura zemljišta je od Beograda, pa do ušća Morave u Dunav. Zimi skupljaju toplotu i preko leta je pesak kao sunđer, upija vlagu i pomaže biljkama da prežive i najsušnije i najtoplije dane”.
Zbog toga se sve više investira u vinograde i vinarije, koje uz stručan nadzor, savremenim tehnološkim procesima proizvode vrhunska vina.
“Imamo Udruženje proizvođača vina sa geoporeklom Beograd i pod tim, dobili smo sertifikat da to možemo da radimo. Na tržište svetsko ćemo izaći sa tim imenom, ako radimo zajednički, a pojedinačno normalno svako bije svoju bitku i traži svoje kupce i svoje klijente kojima će to svoje vino prodati”, ističe Radoslav Radojević, vlasnik vinarije iz Plavinca.
Slavoljub Jeremić, vlasnik vinarije iz Jugova dodaje: „Imamo punu podršku profesora sa Instituta za vinarstvo, tako da ništa ne prepuštamo slučaju, ali opet i kreativnost koju sam dobio iz nasleđa baveći se muzikom je isto od velikog uticaja. Tako da iz generacija nastalo, a i za nove generacije radimo i stvaramo”.
A putevima vina u smederevski kraj stiže sve više turista iz celog sveta.
Džoi Kvejk, iz SAD kaže da ih je tradicionalna srpska kuhinja oduševila: “Različite vrste mesa, vina, sve je mnogo više nego što smo očekivali na medenom mesecu”.
Sara Larson, iz SAD dodaje: „Dve nedelje smo putovali Evropom i ovo je bila naša poslednja destinacija, koja je postala omiljena”.
“Ovih dana brodovi, kruzeri kruže Dunavom, ali nažalost nijedan od njih ne može da pristane u Smederevo i da turisti svrate na pola sata, sat, dva, nije bitno koliko, jer ne postoji pristan za velike brodove”, ističe Radoslav Radojević, vlasnik vinarije iz Plavinca.
Vinari se nadaju da će se uz pomoć države izgraditi pristan, a oni planiraju da ukusima smederevskog kraja privuku turiste iz celog sveta. Sudeći po mladom bračnom paru iz Amerike, taj ispit su već položili.
