Plu­ća Ki­kin­de na ki­se­o­ni­ku

Sa sa­mo 1,16 od­sto te­ri­to­ri­je pod šu­ma­ma, Ki­kin­da se ubra­ja u naj­ma­nje po­šu­mlje­ne obla­sti u Sr­bi­ji i Evro­pi. Zbog to­ga lo­kal­na sa­mo­u­pra­va ula­že na­po­re ka­ko bi po­pra­vi­la ovu ne­slav­nu sta­ti­sti­ku. Me­đu­tim, taj pro­ces je ve­o­ma dug.

Ne­do­sta­tak šu­ma, ta­ko­zva­nih ,,plu­ća pla­ne­te”, Voj­vo­di­nu či­ne naj­si­ro­ma­šni­jom re­gi­jom u Evro­pi, sa sa­mo 7,1 od­sto šu­mo­vi­to­sti. Kao pre­vas­hod­no po­ljo­pri­vred­na te­ri­to­ri­ja, ovaj re­gi­on ne­ma do­volj­no po­treb­nog šum­skog ze­mlji­šta, a Ki­kin­da sa sve­ga 1,16 od­sto po­šu­mlje­no­sti pred­nja­či u ovoj ne­slav­noj sta­ti­sti­ci. Da bi se eko­lo­ška sli­ka po­bolj­ša­la, po­treb­no je čak ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. U lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi ne se­de skr­šte­nih ru­ku, već ula­žu na­po­re ka­ko bi plu­ća Ki­kin­de pro­di­sa­la. Jed­na od ak­ci­ja po­šu­mlja­va­nja, odr­ža­na je u bu­du­ćem par­ku u Ru­skom Se­lu, ka­da je po­sa­đe­no 250 mla­di­ca li­šćar­skih i če­ti­nar­skih sad­ni­ca.

– Dva hek­ta­ra kra­si­će cr­ve­no­li­sna šlji­va, ža­lo­sna bre­za, pla­va smr­ča, pla­tan, ukra­sne for­zi­ci­je, tu­ja, ke­dar. Da bi­smo do­sti­gli po­šu­mlje­nost od dva od­sto, po­treb­ne su de­ce­ni­je sad­nje. I ne sa­mo to, ne­go tre­ba i oda­bra­ti ade­kvat­ne lo­ka­ci­je na ko­ji­ma mo­že da se sa­di. Pro­jek­ci­ju part­ner­nog ure­đe­nja ura­di­lo je JP ,,Ki­kin­da”. Na pro­le­će će pro­stor par­ka ima­ti lep­ši iz­gled, a cilj nam je da ga ople­me­ni­mo za bu­du­ća po­ko­le­nja  – ka­že Mi­ro­sla­va Na­ran­čić, se­kre­tar­ka Se­kre­ta­ri­ja­ta za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, po­ljo­pri­vre­du i ru­ral­ni raz­voj gra­da Ki­kin­de.

Ovoj ak­ci­ji pri­klju­či­li su se uče­ni­ci i za­po­sle­ni u OŠ ,,Gli­go­ri­je Po­pov” iz Ru­skog Se­la.

– Čim ima vi­še dr­ve­ća, ima i vi­še ki­se­o­ni­ka i lak­še di­še­mo. Lep­še nam je u pri­ro­di ne­go da osta­ne­mo kod ku­će – ka­že Ni­ko­la Erić, uče­nik še­stog raz­re­da OŠ ,,Gli­go­ri­je Po­pov”.

Istog je mi­šlje­nja i nje­go­va škol­ska dru­ga­ri­ca Ma­ri­ja Vo­ji­no­vić.

– Mno­go je lep­še ka­da vi­di­mo park pun dr­ve­ća, ima­mo gde da še­ta­mo. Po­no­sna sam što smo do­pri­ne­li da ima­mo lep­šu i zdra­vi­ju sre­di­nu – na­vo­di ona.

Na pro­sto­ru bu­du­ćeg par­ka u Ru­skom Se­lu pla­ni­ra­na je iz­grad­nja dva deč­ja igra­li­šta, pro­stor za ve­žba­nje na otvo­re­nom, se­ni­ka, klu­pa.

– Pro­je­kat iz­grad­nje par­ka u cen­tru se­la po­če­li smo pre pet go­di­na. Od za­pu­šte­nog i za­ko­ro­vlje­nog pro­sto­ra, na­pra­vi­će­mo pro­stor za od­mor i re­kre­a­ci­ju. Do sa­da smo iz­gra­di­li trim sta­zu, iz­be­to­ni­ra­na su po­sto­lja za de­či­ja igra­li­šta, kol­ski ulaz, a na­red­ne go­di­ne tre­ba­lo bi da za­vr­ši­mo sve gra­đe­vin­ske ra­do­ve – ka­že pred­sed­nik Sa­ve­ta MZ Ru­sko Se­lo Du­šan Mar­ja­no­vić.

Lo­kal­na sa­mo­u­pra­va pot­pi­sa­la je ugo­vor sa jed­nom austrij­skom kom­pa­ni­jom ko­ja spro­vo­di ak­ci­ju ,,Sr­bi­ja se vo­li dr­ve­ćem”. Pr­ve sad­ni­ce u Voj­vo­di­ni do­ni­ra­la je upra­vo Ki­kin­di. Na­da­mo se, za ne­ku lep­šu i ze­le­ni­ju sli­ku u bu­duć­no­sti.

Šu­mo­vi­tost Sr­bi­je

Pre­ma po­da­ci­ma o re­zul­ta­ti­ma Dru­ge na­ci­o­nal­ne in­ven­tu­re šu­ma, tre­nut­na šu­mo­vi­tost Re­pu­bli­ke Sr­bi­je iz­no­si 39,01 od­sto. Po­red po­ve­ća­nja po­vr­ši­ne pod šu­ma­ma, evi­den­ti­ra­no je i po­ve­ća­nje osta­lih tak­sa­ci­o­nih ele­me­na­ta ko­ji uklju­ču­ju za­pre­mi­nu i za­pre­min­ski pri­rast. Ta­ko­đe, po­ve­ća­na je ko­li­či­na skla­di­šte­nog uglje­ni­ka u šu­ma­ma Sr­bi­je, ta­ko da ona sa­da iz­no­si oko 257.000.000 to­na. U okvi­ru pro­jek­ta „Do­pri­nos odr­ži­vog ga­zdo­va­nja šu­ma­ma ni­skim emi­si­ja­ma i pri­la­go­dlji­vom raz­vo­ju” ko­ji je im­ple­men­ti­ran u pe­ri­o­du 2018–2023. i fi­nan­si­ran od stra­ne Glo­bal­nog fon­da za ži­vot­nu sre­di­nu (GEF), spro­ve­de­na je Dru­ga na­ci­o­nal­na in­ven­tu­ra šu­ma Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, na­ve­de­no je na saj­tu Upra­ve za šu­me.

Prava Pekara počinje sa radom u Smederevu!

Radno vreme objekata je od 06 do 18

Očekujemo Vas!