Briga o medveđoj populaciji u Nacionalnom parku „Tara” daje rezultate: sve više ih je u bespućima ove šumovite planine. Ali šta ako se medved (koji ljude izbegava i noću se više kreće) iznenada pojavi u blizini staze kojom turisti šetaju? Ili ako pričini štetu stočarima i pčelarima? Koliko su pri bliskom susretu delotvorna preventivna sredstva poput svetlosnih i zvučnih uređaja (plašilice) ili biber-sprej?
Brđani s iskustvom bi rekli: slaba je vajda od te pomoći protiv tako krupne zveri (na Tari ima medveda teških i 250 kg). Stručnjaci, međutim, ozbiljno razmatraju ove mogućnosti i rade na projektima.
Aktuelan je „Unapređenje zajedničkog života ljudi i velikih zveri”, koji sprovodi Svetska organizacija za zaštitu prirode „WWF Adrija Srbija”. U Srbiji žive tri vrste zveri – medved, vuk i ris. Naša zemlja je, piše o tome magazin „Ekolist”, jedina u Evropi koja na svojoj teritoriji ima tri evropske populacije medveda: dinarsko-pindsku, karpatsku i istočnobalkansku.
„Velike zveri često nanose štetu poljoprivrednim kulturama, napadaju stoku, košnice sa pčelama. Zato su česti sukobi s lokalnim stanovništvom koji najčešće rezultiraju nezakonitim ubijanjem ovih životinja. Obim krivolova je teško proceniti, a zveri često i truju (postavljaju se otrovni mamci i otrovane lešine), koje predstavljaju rizik i za stanovništvo i domaće životinje”, navodi „Ekolist”.
Ne ide se, naravno, u takve krajnosti kad je reč o medvedu, ali se razmatraju mogućnosti njegovog susreta s čovekom. Predavanje „ Medvedi u Srbiji – upravljanje konfliktima”, je prof. dr Duško Ćirović s Biološkog fakulteta (jedan od naših vodećih poznavalaca ugroženih životinjskih vrsta) održao u JP „Nacionalni park Tara”. Tu se govorilo o rasprostranjenosti medveda na Tari i u Srbiji, rečeno je da se ta populacija povećava i da će se takav trend nastaviti.
Naglasak u predavanju stavljen je na „sukob” medveda s čovekom i štete koje ta zverka pravi uevima, voćnjacima, pčelinjacima…
„Govorilo se i o delotvornosti preventivnih sredstava koje mogu smanjiti problem s medvedom, kao što su električne ograde, svetlosni i zvučni uređaji (plašilice), biber-sprej pogodan za bliske susrete s medvedom.”, saopštavaju u NP „Tara”.
Jedna od mera koja se u Evropi pokazala uspešnom je postavljanje elektrozaštitnih ograda za košnice i stoku. U planu je da se takve četiri ograde postave na području Nacionalnog parka „Tara” i Specijalnog rezervata prirode „Uvac”.
