Naša politika biće da gotovo na svaki način i po svaku cenu sačuvamo mir i stabilnost, da ne odgovaramo na provokacije, osim ako životi i imovina ne budu ugroženi kao 2004. godine, rekao je juče predsednik Aleksandar Vučić na sednici Skupštine Srbije posvećenoj Kosovu i Metohiji. Naglasio je da nikada neće pristati da takozvano Kosovo uđe u Ujedinjene nacije – „za mene je Ustav Sveto pismo, ne postoji izbor Vučić ili Srbija, izabraću Srbiju, Vučić nije važan”. Sednicu je obeležila opšta galama, dobacivanje i incident na ivici fizičkog obračuna, kada su opozicionari krenuli prema predsedniku, uz skandiranje „izdaja, izdaja”, a naprednjaci prema njima. Sve se završilo koškanjem i rasprava je nastavljena u sličnoj atmosferi.
Vučić je rekao da je došao u parlament da bi iskreno „podelio sa svima šta nam kao narodu predstoji i sa čim se suočavamo, a ne prebacivanje odgovornosti”. Kazao je da želi da kaže građanima šta se događa i „kakve su posledice naših postupaka, za šta se borimo i o čemu razgovaramo”. Ukazao je, kako je rekao, samo na „najlošije tačke takozvane francusko-nemačke inicijative”, navodeći da ne može da govori o celom sadržaju. Kazao je da su okolnosti i politički okvir u kojem se razgovara važnije i od samog plana, „jer prisustvujemo nekoj vrsti trećeg svetskog rata, ovaj sukob biće samo teži i veći”. Dodao je da, kada se to ima u vidu, „jasno je da mali ne mogu da imaju pravo na dah, za donošenje odluka”, i da „smo mi jedna od retkih zemalja koja samostalno donosi odluke, više od većih, razvijenijih i bogatijih zemalja” i da je ponosan na to.
Dodao je da neki mali ne mogu da imaju ili ne mogu da im dozvole onoliko slobode, koliko bi mali želeli da imaju prostora i za dah, i za uzdah, i za život, i za donošenje sopstvenih odluka. Kazao je: „Mi smo jedna od retkih zemalja koje slobodno donose svoje odluke. U meri koja nije omeđena brutalnijim pritiscima po sopstveni opstanak. Večna dilema je prikloniti se jačem ili se uvek po svaku cenu suprotstavljati. To danas možete da vidite i iz suprotstavljenih stavova koji postoje u našem javnom mnjenju i iz dve peticije koje su potpisivane i koje su isključive. Jedna je o ’ne bilo kakvom razgovoru i neprihvatanju bilo čega’, a druga je ’prihvatanje i svega i svačega’, jer navodno, ono što je poraz Srbije u stvari je pobeda Srbije.”
Govorio je o barikadama koje su podigli Srbi na severu KiM, da su time pokušali da se čuje njihov glas, da ih je mali deo zapadnog sveta čuo, da Srbija u tome nije učestvovala, ali je bila uz svoj narod, ali da je stajalo „u svim depešama od Brisela, Berlina da Srbija diže barikade i da mora da odgovara, što je prištinski režim koristio želeći da izazove sukobe i pokaže da je Srbija zlo”.
Prema njegovim rečima, tada je prvi put Srbija dobila francusko-nemačku inicijativu, a 4. decembra nešto izmenjeni papir koji od 13. decembra „postaje neformalni okvir za Srbiju u okviru pristupanja EU”. Dodao je: „Prošlo je na brzinu, prihvatilo ga je i pet članica nepriznavača (nezavisnosti tzv. Kosova). Mi smo na septembarski predlog poslali naš odgovor, sve sa čim jesmo i nismo saglasni, sve što je potrebno da se uradi drugačije. U Beograd 20. januara dolazi petorka, predstavnici najmoćnijih zapadnih zemalja koji su nam rekli da se nadaju da razumem i da su oni odlučni da reše probleme, ali da neće da dozvole novu eskalaciju i probleme na Balkanu. U tri rečenice su saopštili da ukoliko se ne prihvati rad na inicijativi i implementaciji, da ćemo se suočiti sa podzaustavljanjem pregovora sa EU, prekidom dolaska investicija i povlačenjem svih investicija i drugim sveobuhvatnim merama koje moraju da pokažu kako prolaze oni koji se ne usklađuju sa EU.”
Predsednik je kazao da je po Srbiju najopasnija tačka 4. stav 2. evropskog predloga u kojoj se navodi da se „Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim institucijama”. Naveo je da sporna odredba glasi „da će se obe strane voditi ciljevima i principima predočenim u povelji UN, naročito onim koji se odnose na suverenu jednakost svih država i na poštovanje njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, smatrajući Kosovo nezavisnom državom”.
Vučić je rekao: „U tom planu u samoj preambuli, možda je jedina dobra stvar u kojoj se kaže polazeći od istorijskih činjenica, ne dovodeći u pitanje različito gledište strana na fundamentalna pitanja, uključujući i statusno pitanje. Tu nam po prvi put omogućavaju da drugačije gledamo na statusna pitanja u odnosu na ono što oni nazivaju Kosovom, a mi Prištinom, međutim sve kasnije de jure i de fakto derogira čak i ovu odredbu u preambuli na koju bismo mi možda mogli da se pozivamo. Mnogo opasnija je tačka 4. i to stav dva, čak više nego stav jedan, gde piše „Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj zajednici”. Protivili se ne protivili, u Savetu Evrope u trenutku kada oni odluče imaće većinu, protivili se ne protivili – za NATO imaće većinu. Protivili se ne protivili se za EU – to je njihova odluka. Očigledno da su deo plana pustili neki iz međunarodne zajednice koji su to želeli, jer plan koji sam ja dobio nije objavljen. Ali male su razlike, 90 odsto onoga što se pojavilo u medijima – tačno je”.
Prema njegovim rečima, plan predlaže neka dobra rešenja, posebno ona koja se bave ekonomskim, naučnim pitanjima, i koja regulišu status diploma… Kazao je da ukoliko dođe do pitanja takozvanog Kosovo u UN ili ne, da je za njega Ustav Sveto pismo, da kapitulacija i predaja nisu opcija i da će uvek da izabere Srbiju. Istakao je: „Ako dođe do toga, a videćemo hoće li ili ne, Kosovo u UN ili ne, a za razliku od vas za mene kao predsednika Srbije Ustav je Sveto pismo, kapitulacija i predaja nisu opcija i znam šta ću da učinim. Između svog ostanka na vlasti u mandatu koji mi je Ustavom zagarantovan – koji ne možete da skratite, smanjite i promenite, znam šta mi je činiti, jer ne postoji izbor Vučić ili Srbija. Vučić je uvek na strani Srbije i izabraću Srbiju, a Vučić nije važan.”
Predsednik Vučić je poslanicima predstavio politiku prema KiM u deset tačaka i naveo: „Pod jedan – da se po svaku cenu i na svaki način sačuvaju mir i stabilnost. Da se uzdržimo i ne odgovaramo na provokacije, osim ako životi i imovina ljudi ne budu bili ugroženi, kao što su bili 2004. kada su naši veliki ’heroji’, razume se ’herojski’ ćutali. Govorim o našim vlastima. Mir i stabilnost nisu puka parola, jer to vraća i donosi život Srbiji i omogućava da sačuvamo biološki opstanak našeg naroda. Da nismo imali Prvi i Drugi svetski rat i ratove devedesetih godina prošlog veka, imali bismo danas 16 ili 17 miliona ljudi, kao Holandija, a danas smo na 40 odsto od toga.”
Sve vreme dok je govorio, opozicionari su mu dobacivali, pa je u jednom trenutku kazao: „Ne, za razliku od vas koji ste sve to predali i 2004. i 2008. godine – za mene predaja nije opcija. I nemojte da dobacujete.” I nastavio: „Tačka dva je uporno istrajavanje na formiranju ZSO, koja mora da bude pravni i fizički okvir za prava našeg naroda i političko organizovanje na KiM za svaku vrstu podrške Republike Srbije, koju više niko i nikada ne može da spreči, da ne razmišlja da li će neko da nam ukine platni promet i zabrani lekove, hranu i novine.”
Dodao je: „Treća tačka, koja je možda trebalo da bude i na prvom mestu, ali tačke nisu poređane po značaju – jeste bezbednost za Srbe na KiM, pošto bi oni prvi stradali, a ne oni koji se busaju po kafanama. Bezbednost za Srbe je i deo ove tačke mir i stabilnost, deo i tačke ZSO, bezbednost za Srbe znači da niko ne brine kada neko pošalje dete u školu i da ga niko ne napadne jer nosi srpsko ime i prezime i da možemo da se bavimo i drugim pitanjima i boljim životom za naš narod na KiM, što je tačka četiri, koja znači i direktan novac koji dajemo za naš narod, i da sve to stoji u izveštaju. Zato će biti potrebno da nastavimo sa insistiranjem i u onome što nam se ne dopada, ali donosiće dobro i za nas. Zato nismo prekidali razgovore.”
Kazao je: „Tačka pet – treba da se razgovara i pregovara, čak i o najlošijim papirima, jer nemamo pravo da ponovimo greške iz prošlosti. Nametnuli su nam Rambuje i gurnuli Srbiju u provaliju. Kada je Kosovo trebalo da nam bude samo demokratsko pitanje 2006. i 2007. godine, Kosovo je postalo nezavisno. Onda smo tražili prebacivanje pregovora iz UN i postavili čuveno pitanje Međunarodnom sudu pravde. Da – razgovori, da – pregovori o svim temama koje se tiču svih ključnih pitanja Srba i Albanaca do razgovora o svemu kako ko da bude zastupljen. Tek predstoje razgovori o tom pitanju. Tačka šest – očuvanje vitalnih nacionalnih interesa. Nastavićemo da štitimo vojnu neutralnost, samostalno i nezavisno odlučivanje. Drugi deo se odnosi da nam se niko ne meša, da ne idemo po mišljenje ni u Vašington, ni u Moskvu, ni u Brisel, da se odluke samo ovde donose. Treći deo jeste poštovanje Ustava Srbije, dobro i bolje od onih što dobacuju znam šta tu piše i šta smem, a šta ne smem.”
Sedma tačka jeste, rekao je, životno važan interes – da ostanemo na evropskom putu. Istakao je: „Lažu kada kažu da je 43 odsto građana Srbije za EU, mnogo manji procenat, ali me to neće naterati da kažem da je to loša politika za Srbiju. To znači mnogo stvari za Srbiju – i plate i penzije. Danas očekujem podatke i prosečnu platu za januar koja je bila oko 740 evra. Danas živimo u drugačijoj realnosti, okruženi smo zemljama NATO. Nije BiH zvanično u NATO već je NATO tamo, kao i na našoj zemlji, na KiM, gde ćemo da idemo u uslovima rata, sukoba. Šta da radimo sa zemljom, otpustimo ljude kao 2008. suviše smo truda i rada uložili u to”.
Kao tačku osam označio je rast Srbije – zdravstvo, energetiku, hranu i istakao da je nedostatak hrane nosilac inflacije i da na tome mora da se radi. Dodao je da samo na deponijama Srbija ima rekordne količine gasa kako u Srbiji tako i u Mađarskoj, akumulacija je preko 5.000 kilovata sati. Istakao je: „Vojska mora da bude snažnija jer je ona ta koja je sačuvala naš narod na KiM. Potreban nam je razvoj zdravstva da ulažemo u inovativne lekove, ulažemo u bolnice. Tačka devet su investicije, a Srbija je rekorder po njima. Tu su fabrike, nove softverske kompanije, demografski padamo, ali imamo više stanovnika nego Bugarska. Bili bismo potpuno izolovani niko sa nama ne bi razgovarao, niko na nas ne bi gledao kao na saveznika zbog rata u Ukrajini i toga što Srbija nije uvodila sankcije Rusiji.”
Kao tačku 10 označio je program za razvoj Srbije do 2025. godine, jer, uprkos krizama i ratu u Ukrajini, plate će do kraja 2025. godine preći 1.000 evra, čime Srbija izlazi iz reda siromašnih zemalja. Istakao je: „Stići ćemo zemlje EU. Istočna Srbija nam je prazna, Beograd koji se popunjava migracijama, a ne decom koju rađaju Beograđani. U teškom smo trenutku, sa jedne strane moramo da pomažemo Srbima na KiM, sa druge izbegnemo osudu i kažnjavanje i vodimo računa o našim nacionalnim interesima.” Odgovarajući na neprekidno dobacivanje, na kraju je rekao: „Da li mislite da je to pristojno prema građanima ili je pristojnost nešto što ne biste uzeli kao srednje ime.”
O Atini i stanovnicima ostrva Milos
Predsednik Vučić je istakao da Priština ne želi da formira Zajednicu srpskih opština na KiM, iako je to predviđeno Briselskim sporazumom još 2013. godine, već samo da izazove ratni sukob i Srbiju sukobi sa NATO-om i celim svetom, a sebe predstavi kao žrtvu i balkanskog Zelenskog. Naveo je da su zato počela hapšenja Srba. Uporedivši probleme sa kojima se Srbija suočava u dijalogu sa međunarodnom zajednicom, sa onima iz vremena kada je drevna Atina uputila ultimatum stanovnicima ostrva Milos, podsetio je na pisanje Tukidida o „Melijskom dijalogu”. Kazao je da su stanovnici Milosa nastojali da budu neutralni, ali Atinjanji, znajući istorijske veze Milosa i Sparte nisu hteli to da dopuste. Stanovnici Milosa su ultimatum odbacili, Atina je napala pobila sve muškarce, žene i decu poslala u roblje – „Atina je kasnije izgubila Peloponeski rat, ali Milos se nikad nije oporavio”.
