Umereni optimizam – osnovni je utisak u oceni kvaliteta reprezentacije Srbije na Mundobasketu.
Puleni selektora Svetislava Pešića u subotu od 14 časova igraće prvi meč na Svetskom prvenstvu protiv Kine, međutim, tek od druge faze trebalo bi da Bogdan Bogdanović i saigrači pokažu puni potencijal.
U svetlu brojnih otkaza – ako bi se pobrojali svi oni koju su mogli da konkurišu a otpali su iz raznih razloga – reprezentacija Srbije nastupiće na Svetskom prvenstvu bez nekih deset igrača koji su morali da se zahvale na pozivu iz zdravstvenih razloga ili su to uradili iz čistog hira.
Ekipa koja će pokušati da se domogne mesta na Olimpijskim igrama naredne godine u Parizu (postavljeno kao primarni cilj) sigurno nije najreprezentativnija, ali svakako ima dovoljno kvaliteta da se plasira u četvrtfinale.
Gotovo na svim pozicijama, osim na mestu beka šutera, selektor Svetislav Pešić moraće dobro da osmisli kako da prikrije manjkavosti svojih izabranika, proširi rotaciju makar na deset igrača i bude istrajan u rešenjima koje bude pronalazio u ulogama rezervnog pleja, krilnog centra i same petice.
Kvalitet startne petorke ne bi trebalo da bude upitan, međutim, uz rezervne opcije sigurno će stajati znak pitanja, makar do prve utakmice protiv kvalitetnog protivnika. Jednostavno, pojedinci su imali prosečne sezone, neki uopšte nisu igrali na poziciji na kojoj ih vidi selektor Pešić, dok ima i igrača bez iskustva nastupanja u seniorskoj reprezentaciji, naročito kada je reč o takmičenju formata Mundobasketa.
Jasno je da će uspeh reprezentacije Srbije najviše zavisiti od doprinosa kapitena Bogdana Bogdanovića i centra Nikole Milutinova.
Bogdanović je još jednom na delu pokazao kakav je patriota. Još u maju mesecu, poručio je javnosti da će sigurno igrati za reprezentaciju na Mundobasketu. Popularni Bogi nije želeo da posegne za već ustajalim izgovorima: naporna sezona, rovitost od povrede, NBA osiguranje… Njegova ljubav prema reprezentativnom dresu preovladala je i okolnostima kada su se Pešiću zahvaljivali jedan po jedan – Nikola Jokić, Vasilije Micić, Nikola Kalinić….
Bogdanović je tokom poslednje sezone potpisao četvorogodišnji ugovor sa Atlanta Houksima težine nekih 68 miliona dolara. I time je klub iz Džordžije pokazao koliko ceni kapitena reprezentacije Srbije koji je u prethodnoj takmičarskoj godini imao uspona i padova u formi. Sezonu je završio sa 14 poena u proseku, 2,8 asistencija šutirajući odličnih 40 odsto za tri poena.
Igrao je gotovo 28 minuta u proseku, ali je na samo devet mečeva bio starter. U poređenju sa prethodne dve sezone u Houksima, poslednja mu je bila najslabija u kontekstu postignutih poena.
Moguće je da je tome doprinela i činjenica da je ekipa promenila trenera usred sezone i da je na mesto šefa struke stigao čuveni Kvin Snajder. Od naredne, Bogdanoviću će se pridružiti Igor Kokoškov, koji će biti deo stručnog štaba.
Bogdanović je sigurno najbolji igrač u reprezentaciji Srbije, vrstan je šuter, raznovrstan u tom pogledu, nesebičan i neko ko ima vrlo korektan pregled igre i pravovremeni pas.
Veliki oslonac, kao i kompletna ekipa trebalo bi da ima u Nikoli Milutinovu. Povratnik u redove Olimpijakosa pokazao je i tokom priprema da je kadar da pravi jasnu razliku u protivničkom reketu i u tom pogledu Srbija bi trebalo da ima veliki benefit.
Igra na niskom postu nije mu najjači adut; produktivniji je u igri dva na dva i kada pas dobije na samom obruču. Igranje samo u VTB ligi prošle godine sigurno je uticalo na njegovu odluku da ovog leta dres CSKA iz Moskve promenio omiljenom opremom Olimpijakosa. Sa 14,7 poena u proseku, bio je drugi strelac ekipe, odmah iza Alekseja Šveda. Impresivan je bio u skoku skupljajući čak 8,5 lopti po meču, uz čak tri ofanzivna skoka.
U tom aspektu trebalo bi da dominira i na Mundobasketu što će biti od naročite važnosti, pogotovo ako se ima u vidu da u tom pogledu Srbija nije bila konstantna tokom pripremnih utakmica.
Filip Petrušev bi trebalo da bude prva alternacija Milutinovu što će biit veliki test za doskorašnjeg člana Crvene zvezde i nove akvizicije Filadelfije. U svojoj 23. godini, Petrušev nikada nije igrao na tako velikom takmičenju u državnom dresu. Nedostatak znanja i iskustva očigledan je, a kompleksnost uvećava i podatak da u Zvezdi prošle sezone uopšte nije igrao kao centar, već četvorka. Selektor Pešić, pak, odlučio je da ga u reprezentaciji vrati na primarnu poziciju na kojoj je daleko produktivniji i raznovrsniji u napadu. Na prijateljskim utakmicama se sasvim korektno snašao, pokazavši na delu da može biti koristan ne samo u „piku“ odnosno otvaranju iz blokada ka obruču, već i u šutu sa distance. Igra u dobrani, baš kao i od početka seniorske karijere, biće upitna pogotovo jer će tokom Mundobasketa naspram sebe imati fizički snažnije i daleko iskusnije konkurente.
Dušan Ristić je poštenim odnosnom prema reprezentativnim obavezama apsolutno zaslužio da se nađe na Mundobasketu. Nekadašnji polaznik Zvezdine škole jedan je od najboljih ljudi u reprezentaciji Srbije, neko ko se ne duri ako ne igra već predstavlja jasan kohezivni faktor.
Na Svetskom prvenstvu će, barem na početku, biti treća opcija na centru. Jednostavno, njegova motorika, rad nogu, vertikalni odraz i bočne kretnje u odbrani na prosečnom su nivou, što je i jedan od razloga zbog kojih do 28. godine nikada nije igrao u Evroligi. Uprkos tome, vredan rad i usavršavanje centarske tehnike doveli su do toga da je ovog leta ostvario možda i transfer karijere prelaskom u Tenerife, jedan od najboljih šapnskih klubova.
Nikola Jović biće debitant u dresu Srbije na Svetskom prvenstvu. Sa 20 godine, momak rođen u engleskom Lesteru sigurno predstavlja veliku perspektivu za našu reprezentaciju. Njegov odnos prema reprezentaciji daje nadu da će i u perspektivi rado igrati za svoju otadžbinu.
Iako je tokom ruki sezone u Majamiju imao mnogo problema sa leđima, zbog čega je odigrao svega 15 utakmica u regularnom delu takmičarske godine, nije se dvoumio prilikom odluke da se odazove pozivu selektora Svetislava Pešića. Da bi ostavio što bolji utisak stručnom štabu Majamija, u ranoj fazi priprema odlučio je da igra u Letnjoj ligi tokom koje je pružao impresivne partije.
Na pitanje američkih novinara, lakonski je odgovorio da će sigurno igrati za Srbiju bez obzira na to što se još uvek njegovo ime spominje u kontekstu potencijalnog trejda koji bi Hit mogao da obavi sa Portlandom ili Filadelfijom. Visine 208 centimetara, Jović je neko ko može da igra na više pozicija. Možda mu je primarna nisko krilo, međutim u reprezentaciji će biti startni krilni centar. U Megi je nerekto igrao i beka što mu je značajno pomoglo da u reprezentaciji može da prevodi loptu, povuče kontru, dođe do realizacije u ranoj fazi napada. Faliće mu iskustva i fizičke snage ali je tokom priprema pokazao da bi mogao da bude vrlo koristan i u pozicionom napadu, pre svega u šutu sa distance i u igri u izolaciji kada naspram sebe bude imao sporije čuvare.
Dejan Davidovac i Boriša Simanić trebalo bi da budu alternacije na mestu krilnog centra, po potrebi i na niskom krilu. Suštinski, obojica će se boriti da uopšte budu deo rotacije naročito na utakmicama protiv vrhunskih reprezentacija. Davidovac je odlazak u CSKA prošlog leta iskoristio da zaradi oko 800.000 evra i oseti kako je igrati u vrhunski organizovanom klubu. U sistemu Emila Rajkovića nije imao previše prostora da se nametne svojom kreativnošću i lucidnošću.
U proseku je na 47 utakmica igrao 20 minuta beležeći 7,1 poen po meču. Utisak je i da ga selektor Svetislav Pešić ne vidi kao rešenje u datom kontekstu već kao alternaciju na mestu četvorke naročito u nižoj petorci. Davidovac tokom priprema nije uspeo da se izbori za određenu slobodu u igri.
Simanić je, pak, neko ko je dobio više prostora na prijateljskim mečevima. Selektor Svetislav Pešić mahom ga je koristio kao četvorku, ali je član Saragose ostavio utisak da nije previše napredovao u smislu razumevanja igre, iako je u 25. godini života. Mogao bi da bude od koristi u situacijama kada neometan bude šutirao za tri poena, međutim, njegova agresivnost i čvrtina u odbrani biće Ahilova tetiva za reprezentaciju Srbije.
Vanja Marinković je imao jednu od boljih sezona otkad je napustio Partizan. U Baskoniji je u proseku igrao 20 minuta u Evroligi. Beležio je nekih devet poena šutirajući za tri odličnih 40 odsto.
U konkurenciji saigrača koji su šutirali više od 100 puta sa distance bio je najbolji šuter za tri poena. S tim u vezi, čudi da je na prijateljskim mečevima imao mnogo problema u šutu sa distance i to iz „čistih“ situacija u kojima i beleži najbolje procente. „Orlovima“ će biti neophodno da na Mundobasketu bude svoja najbolja verzija u šutu sa distance jer bi u tom slučaju Srbija imala mnogo bolji „spejsing“ u pozicionoj igri.
Ognjen Dobrić je na pripremama bio možda i najprijatnije iznenađenje. Konstantnost u igri, produktivnost u fazi tranzicije ali i poziciono sigurno su bili pokazatelj da bi popularni Šegi mogao da bude veoma bitan faktor na Mundobasketu. Selektor Svetislav Pešić koristio ga je u petorci i sa Bogdanovićem i Stefanom Jovićem što se pokazalo kao dobra opcija.
Dobrić je fino kliknuo sa Bogdanovićem. Njegova protrčavanja po čeonoj liniji predstavljali su zicer za Jovićeve pravovremene asistencije. Na sličan način je sarađivao sa kapitenom reprezentacije, a stekao se utisak i da se možda i najbolje kreće u napadu bez lopte u rukama.
Aleksa Avramović biće čovek zadatka u reprezentaciji Srbije. Navijači su mogli da se na delu uvere koliko može biti dobar i uporan defanzivac. Agresivan, kvalitetnih bočnih kretnji i nespornog voljnog momenta uspevao je neretko da u driblingu pleju oduzme loptu i sebe nagradi lakim poenima.
Košarkaš Partizana ima i duge ruke što protivnicima otežava ne samo prevođenje lopte već i prosleđivanje prvog pasa. U zavisnosti od protivnika, mogao bi da pokriva i poziciju pleja, ali će najverovatnije većinu vremena provoditi kao igrač „dva na jedan“. Avramović bi mogao da u paru igra i sa Stefanom Jovićem, Markom Gudurićem, možda i Bogdanom Bogdanovićem. Ne bi trebalo potceniti i njegove šuterske sposobnosti, pogotovo ako se zna da je tokom seniorske kairjere imao i sezone u kojima je neretko mečeve završavao sa 40 plus poena. Čačanin je pravi timski igrač, takozvani „lepak“ u građenju odličnog ambijenta u reprezentaciji.
Marko Gudurić će posle Bogdana Bogdanovića i NIkole Milutinova imati najveću odgovrnost u reprezentaciji prevashodno u kontekstu realizacije i produktivnosti. Moraće da se izbori sa pritiskom velikih očekivanja u organizaciji igre kao ispomoć na jedinici. Jednostavno, Srbija je na Mundobasket doputovala samo sa jednim klasičnim plejem, a činjenica da je prošle sezone u Fenerbahčeu neretko pokrivao poziciju jedinice dovela je do toga da je tokom priprema više vremena provodio na pleju nego li na svojoj primarnoj poziciji beka, takozvanog „bol hendlera“.
Gudurić jeste sposoban da organizuje igru, međutim sa njim na jedinici Srbija je na prijateljskim utakmicama imala problema sa tempom igre, jer Marko voli da „carini“ loptu, možda i sa driblingom više propušta prilike za pravovremena dodavanja. Šut ga nije služio tokom priprema, uprkos tome što ima veoma mekan izbačaj sa puno osećaja. Veoma je motivisano pristupio obavezama u reprezentaciji tokom leta, a s obzirom na kvalitet u napadu, svestranost i nesebičnost ne bi bilo iznenađenje da Svetsko prvenstvo bude takmičenje njegove pune afirmacije u reprezentaciji Srbije.
Stefan Jović je najveći razlog što je selektor Svetislav Pešić rasterećenije dočekao početak Mundobasketa. Zbog izrazitog patriotizma, a uprkos porodičnim problemima i fizičkim limitima, Jović se pojavio na pripremama „orlova“ svestan da bi bez njega naša reprezentacija po prvi put u istoriji otišla na veliko takmičenje bez klasičnog plejmejkera.
Sa njim u igri napadi Srbije na prijateljskim mečevima izgledali su mnogo smislenije, tečnije i kreativnije. Jović je predstavnik „old skul“ plejmejkera koji se više raduju asistenciji nego li poenima. Vrsnog pregleda igre, umešnosti u igri dva na dva, Nišliju su konstantni problemi sa povredama omeli da napravi još bolju, možda i vrhunsku klupsku karijeru.
Tokom priprema je delovao da nema zdravstvenih problema. Ako ga zdravlje bude poslužilo za vreme Mundobasketa mogao bi da na velikoj pozornici sebi produži karijeru barem za još dve kvalitetne sezone. Jović odlično kontroliše ritam utakmice, ima kvalitetan prvi pas u otvaranju napada, dok u pozicionoj igri strpljenjem i čitanjem protivničkih kretnji neretko donosi pravovremene odluke. Ubedljivo je naš najbolji asistent. Defanzivno će morati da se pripazi jer ume lako da upadne u problem sa ličnim greškama.
