Pronevera, zloupotreba položaja, mito, iznuda, lažno fakturisanje, friziranje finansijskih izveštaja samo su vrh ledenog brega kada je reč o prevarama kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Na njihovom razotkrivanju savakodnevno radi 85.000 sertifikovanih istražitelja prevara, od kojih je 100 iz Srbije.
Prevare koje se najčešće prijavljuju u Srbiji potpadaju pod krivična dela zloupotrebe službenog položaja i položaja odgovornog lica, davanja i primanja mita, trgovine uticajem i pronevere, kao i zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom, prevare u službi i zaključenja restriktivnog sporazuma, dok ih istražuju profesionalci iz privatnog i javnog sektora, objašnjava predsednica srpskog ogranka Međunarodnog udruženja sertifikovanih istražitelja prevara (ACFE) Maja Matić.
Ona ističe da je u Srbiji tokom prošle godine podneto najviše prijava za zloupotrebu službenog položaja – tačno 1.971, dok je u razvijenim ekonomijama pronevera imovine najčešći slučaj koji prijavljuju sertifikovani istražitelji prevara širom sveta.
– Radi se o proneveri imovine koja uključuje krađu od strane zaposlenog ili zloupotrebu sredstava i resursa poslodavca, pa 86 odsto slučajeva spada u ovu kategoriju. Ove šeme prevara međutim, obično izazivaju najmanji prosečni gubitak za organizaciju. Sa druge strane, šeme prevare u finansijskim izveštajima, u kojima počinilac namerno prouzrokuje značajno pogrešno prikazivanje ili propust u finansijskom izveštaju organizacije, su najmanje uobičajena prevara koja se pojavljuje u devet odsto šema, ali zato nanosi najviše štete samoj organizaciji – objašnjava Matić za Biznis.rs.
Treća kategorija – korupcija, koja uključuje krivična dela kao što su mito, sukob interesa i iznuda, spada u sredinu i po učestalosti i po gubicima, a pojavljuje se u polovini slučajeva.
Očekuje se, međutim, da će rasti broj prevara u vezi sa blockchain tehnologijom i kriptovalutama, a za sada se kriptovalute pojavljuju u “samo“ osam odsto prevara.
– Sigurno je da će ovaj procenat rasti u narednim godinama. Među ovim slučajevima, najčešći načini na koje se kriptovaluta koristila bili su davanje mita, povratna plaćanja u kriptovaluti (48 odsto) ili pretvaranje nezakonito prisvojene imovine u kriptovalute (43 odsto) – ističe Maja Matić.
Proneveru provale za 12 meseci
Na pitanje da li kompanije i državne institucije angažuju istražitelja prevara tek kada se “opeku” ili i preventivno, Matićeva konstatuje da se “nažalost reaguje uvek reaktivno, a ne preventivno”.
– To je loše i po reputaciju organizacije ili državne institucije i samo poslovanje, kao i zbog štete koja se prouzrokuje po profit, odnosno budžet – ističe i objašnjava da o značaju brzog otkrivanja prevara govore podaci globalnog istraživanja ACFE za 2021. godinu.
– Pokazalo se da od početka prevare do njenog otkrivanja u proseku prođe 12 meseci kada se radi o proneverama. Kada se radi o lažnom fakturisanju, neovlašćenom plaćanju ili isplatama, kao i prevarama u finansijskim izveštajima i prevarama sa platnim spiskom, one obično traju godinu i po dana pre nego što budu otkrivene – kaže Matićeva i naglašava da duže trajanje prevare nosi i veći finansijski gubitak.
Zloupotrebe u infrastrukturi
Maja Matić za Biznis.rs ocenjuje da su prevare i zloupotrebe u infrastrukturi stalno rastući i internacionalni fenomen, koji je u fokusu OECD, UNODC, Svetske banke i IFC.
– Ilegalni finansijski tokovi su mehanizmi pomoću kojih se novac zarađen nezakonito prenosi u i iz ekonomskih sistema kriminalnim korisnicima širom sveta. To su prekogranične finansijske transakcije koje proističu iz niza krivičnih dela kao što su korupcija, ilegalna tržišta narkotika ili utaja poreza. Korupcija u infrastrukturi je raširena i štetna, a većina novca se gubi u mitu javnim službenicima i političkim predstavnicima – upozorava Matićeva.
Ona ukazuje da je posledica takvih radnji to da cena radova bude viša od stvarne cene i za 20 ili 30 odsto, a ponekad i preko toga.
– To su sredstva koja su mogla biti iskorišćena za javne usluge, investicije ili radna mesta. Zbog njihovog gubitka celo društvo trpi posledice. Negativni efekti se odražavaju na poslovanje legalnog privatnog sektora, smanjenje državnih prihoda, ugrožavanje tržišnih procesa i politike – istakla je Matićeva.
Podsetila je da se u Izveštaju Evropske komisije za 2022. godinu za Srbiju, a u oblasti borbe protiv korupcije, pominje da je građevinski sektor najranjivija oblast na organizovani kriminal i korupciju.
Takođe, da veliki broj izuzetaka od primene Zakona o javnim nabavkama predstavlja ozbiljan rizik od korupcije, kao i da u Zakonu o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju nedostaju jasnoća procedura odabira i transparentnost.
– Kao i u mnogim drugim oblastima, a ne samo kada je infrastruktura u pitanju, Srbija ima odličan i regulatorni i institucionalni okvir, ali je primena propisa problematična. Za početak, u ovoj oblasti je potrebno pojasniti proceduru odabira i povećati transparentnost kao što to zahteva Evropska komisija – savetuje predsednica ACFE Srbije.
