Reči roditelja imaju neverovatnu moć. Oni mogu podržati dete u razvoju zdravog samopouzdanja ili ostaviti duboke emocionalne ožiljke.
Iako mnoge svakodnevne fraze mogu izgledati bezazleno, njihova učestalost i ton mogu imati dugoročne posledice po razvoj dece.
Evo sedam fraza koje bi, po mišljenju psihologa, roditelji trebalo da izbegavaju kako bi sačuvali zdravu i pozitivnu komunikaciju sa svojom decom. Ovo su načela roditeljstva.
1. “Razočarao si me”
Ova fraza čini da se dete oseća krivim i podstiče ga na razmišljanje da je uvek potrebno ispuniti roditeljska očekivanja da bi bilo vredno. Dete koje čuje ove reči može razviti strah od greške i osećanje da se njegovi uspesi nedovoljno cene.
2. “Zašto ne možeš biti kao…”
Poređenje sa drugima stvara osećaj inferiornosti kod dece. Česta upotreba ove fraze može izazvati zavist i komplekse, zbog čega dete oseća da nikada neće biti dovoljno dobro.
3. “Prestani da kukaš, nije problem”
Kada roditelji obezvređuju dečje emocije, deca počinju da potiskuju sopstvena osećanja i povlače se u sebe. Takav stav može dovesti do toga da se dete oseća neprihvaćenim ili nevažnim.
4. “Previše si osetljiv”
Nazvati dete preosetljivim može ga naterati da se stidi svojih emocija i da ih vidi kao slabosti. Osećanja su normalna i deca ih moraju slobodno izražavati da bi naučila da upravljaju njima.
5. “Ne možeš da uradiš ništa kako treba”
Ova fraza podstiče osećaj nesposobnosti. Kritikovanje svakog pokreta deteta može ga obeshrabriti da pokušava nove stvari i umanji veru u sopstvene sposobnosti.
6. “Stidim te se!”
Ova izjava prenosi poruku da je dete sramota za porodicu, stvarajući osećaj krivice i nesigurnosti. Umesto toga, roditelji bi trebalo da usmeravaju kritiku na ponašanje deteta, a ne na ličnost deteta.
7. “Ja sam te odgojio, a ti…”
Ova fraza manipuliše osećanjem dužnosti prema roditeljima i usađuje detetu krivicu. Ovo može navesti dete da oseti da njegove sopstvene potrebe nisu važne u poređenju sa očekivanjima roditelja.
Reči roditelja stvaraju osnovu za dečje samopouzdanje i emocionalno blagostanje. Umesto poređenja, ponudite podršku i priznajte dečju jedinstvenost. Profesionalna podrška može pomoći roditeljima da razviju zdravije obrasce komunikacije sa svojom decom.
