Izložba „Milutin Milanković – 100 godina od reforme Julijanskog kalendara“ svečano je otvorena u Muzeju nauke i tehnike, gde je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Zoran Knežević ocenio da je Milanković bio jedan od naših najvećih, ako ne i najveći naučnik.
Otvarajući izložbu pred brojnim zvanicama i posetiocima, Knežević je rekao da je Milanković (1879-1958) bio izuzetna pojava u srpskom duhovnom prostoru i da je bio paradigma onoga što danas nazivamo multidisciplinarnošću.
Prema njegovim rečima, Milankovićev „Kanon osunčavanja zemlje“ je „najznačajnija knjiga koja je pod krovom akademije napisana“.
„Imao je kao osnovno obrazovanje interesovanje za građevinsko inženjerstvo, ali se njegovo interesovanje protezalo i na mnoge druge oblasti. Uspeo je da nauči i sazna sve ono što mu je trebalo kako bi se opremio da se suoči sa izazovom koji je on nazivao ‘velikim kosmičkim problemom’“, rekao je predsednik SANU.
Knežević je podsetio da je Milanković čitav stvaralački vek proveo radeći, i to najveći deo u našoj skromnoj sredini koja je mogla da mu ponudi samo ograničene mogućnosti, dok je najveći deo svojih rezultata i radova ostvario u Kapetan Mišinom zdanju i SANU-u.
Milanković je bio građevinski inženjer, matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, doktor tehničkih nauka, akademik, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu.
U svom obraćanju direktor Muzeja nauke i tehnike Zoran Lević je istakao da će publika na izložbi moći da se upozna sa životom i likom naučnika, navodi Tanjug.
Izložba je bazirana na arhivskim dokumentima, bibliografskim podacima, ličnim predmetima, opisima najznačajnijih događaja iz života i rada Milankovića, kao i eksponatima Muzeja nauke i tehnike.
Centralna tema izložbe je stogodišnjica Milankovićeve reforme kalendara, revolucionarne prekretnice u usaglašavanju dužine kalendarske godine sa dužinom prirodne astronomske godine.
Reforma Gregorijanskog i Julijanskog kalendara koja je vodila izgradnji jedinstvenog, do sada najpreciznijeg Milankovićevog kalendara, prihvaćena je na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine, ali nikada nije primenjena.
Autorski tim izložbe čine autor izložbe i kataloga Slavko Maksimović, muzejski savetnik Muzeja nauke i tehnike Zora Atanacković i muzejski savetnik i kustos izložbe Sonja Zimonić, Natalija Gaković koja je dizajnirala izložbu i Marko Jovanović koji je dizajnirao katalog.
Izložba je realizovana u saradnji Muzeja nauke i tehnike i Udruženja Milutin Milanković, a otvorena je do 29. februara 2024. godine.
