Prošlo je više od godinu dana od kada je javnost saznala za postojanje Telegram grupa u kojima se delila osvetnička pornografija, a u Srbiji se, ipak, još ne karakteriše kao zasebno krivično delo. Sagovornice Danasa objasnile su ko je najviše pogođen ovom pojavom i šta treba raditi kako bi se ona sprečila.
Sve je više stavova da je digitalno nasilje rodno obojeno. Naime, većina istraživanja rađena na ovu temu pokazuju da su žrtve osvetničke pornografije uglavnom žene ili devojčice.
Tehnološki omogućeno rodno zasnovano nasilje je oblik rodne nejednakosti i diskriminacije koji se vodi u digitalnom okruženju. Podrazumeva zloupotrebu tehnologije sa ciljem da se druga osoba povredi, uznemiri ili ponizi.
Ovaj vid nasilja najčešće pogađa žene od 18 do 24 godina. Dok su devojke najčešća meta pornografski zasnovanog nasilja, devojčice su uglavnom žrtve uhođenja i seksualnog uznemiravanja, pokazuje istraživanje iz 2022. godine.
Osvetnička pornografija predstavlja objavljivanje, ili pretnje objavljivanjem, privatnih fotografija i snimaka eksplicitne prirode kako bi se žrtve osramotile i ponizile. Ovde u isto vreme govorimo i o kršenju osnovnih prava na privatnost, dostojanstvo, na seksualnu i telesnu autonomiju, identitet i integritet žena.
Prepoznajući poniženje, štetu i stvarnu povredu koje ova praksa izaziva, zemlje širom sveta uvele su u svoje krivične zakone sankcije koje se neposredno odnose na ovu vrstu nasilja kako bi pokušale da odvrate počinioce od takvog ponašanja i kazne ih.
Prema istraživanju Autonomnog ženskog centra (AŽC), digitalnom nasilju su izložene i devojčice i devojke i žene, bez obzira na uzrast.
U odnosu na muškarce, koji su takođe izloženi nekim od vidova digitalnog nasilja, žene su pre svega izložene seksualnim formama ove vrste nasilja, poput seksualnog uznemiravanja, proganjanja, osvetničke pornografije, neprimerenih komentara.
Podaci ovog istraživanja pokazuju da je više od polovine srednjoškolki, dakle maloletnih devojaka, bilo izloženo nekom vidu seksualnog nasilja na internetu, najčešće komentarima sa seksualnom konotacijom.
Oko deset odsto njih bilo je izloženo objavi video zapisa ili fotografija koje su nekome poslale privatno.
Novinarka i članica Autonomnog ženskog centra (AŽC) Sanja Pavlović, navodi da se žene često obraćaju AŽC-u zato što su žrtve osvetničke pornografije.
„Očekujemo da to ima veze sa uzrastom, da se to uglavnom dešava mlađim devojkama, ali to ne mora da bude pravilo. Žene retko kad prijavljuju ovaj vid nasilja, nemaju poverenja u institucije. Sa druge strane, sramota ih je što im se to desilo, izložena je njihova privatnost i intima. Nama se obraćaju sa molbom da taj sadržaj bude uklonjen, to im je najvažnija potreba“, kaže Pavlović.
Kada su fotografije pogođenih žena objavljivane na pornografskim sajtovima, Pavlović navodi da su one pisale tim sajtovima da se određeni sadržaj ukloni.
Iskustva su različita, neki sajtovi su vrlo brzo uklonili sporni sadržaj, dok neki nisu imali ni mogućnost kontaktiranja.
Pavlović navodi da je polje osvetničke pornografije jako neregulisano, a da postoji sve veća potreba da se to reši.
„Teret ne sme da se prebacuje na žrtvu. Važno je da ako postoji pretnja objavljivanja intimnih fotografija, već tada preveniramo šta može dalje da se desi. Devojke pri prvoj pretnji treba nekom da se obrate, da ne dozvole da to ode dalje, jer će posledice po njih biti drastičnije. Moramo da promenimo odnos prema ovim pojavama, da ga prihvatimo kao nasilje, što bi svu odgovornost svalilo na nasilnika, a nikako na žrtvi“, ističe Pavlović.
Osvetnička pornografija u Srbiji nije regulisana kao krivično delo
Digitalno nasilje u Srbiji nije zakonski regulisano kao takvo, ali se može podvesti pod neko krivično delo ako se sačuvaju dokazi, navodi pravnica Vanja Macanović.
Osvetnička pornografija nije dobro regulisana. Zbog postojanja starog krivičnog dela pod nazivom Neovlašćeno objavljivanje snimaka i fotografija, osvetnička pornografija se karakteriše kao privatna tužba, kaže Macanović.
„Ovo krivično delo je donešeno, kada je njegovo dokazivanje bilo mnogo lakše. Sa svim što nudi internet danas, poput lažnih profila, skrivenih IP adresa, postojanja Telegram grupa, nemoguće je da privatni tužilac dokaže ko stoji iza svega toga. Inicijativa koja postoji u AŽC-u i u drugim organizacijama jeste da se to uvede kao posebno krivično delo. Nažalost, kod nas niko još uvek nema sluha za to“, navodi Macanović.
Ako žrtve znaju ili pretpostavljaju ko je njihov privatni sadržaj objavio, ima nade da se nasilnik goni, ali, kako kaže Macanović, to je jako mali broj slučajeva, jer je ceo proces vrlo težak za dokazivanje.
Koji je uzrok ove pojave?
Psihološkinja Ana Mirković objašnjava da se muškarci na osvetničku pornografiju odlučuju iz frustracije.
„Iz kulturološkog aspekta, mačo muškarac ne sme da bude ostavljen, a ako je ostavljen ima pravo da ponizi ženu s kojom je bio u vezi. Radi se o vrlo nesigurnim muškarcima. Osobe koje imaju svest o moralu to neće uraditi, samo labilna osoba može da čini tako nešto. Na taj način on veruje da će je sprečiti da bude u bilo kom odnosu sa drugim ljudima, jer smatra da kad je osramoti i stigmatizuje, ona neće biti atraktivna drugim ljudima“, navodi Mirković.
Dobro poznat slučaj masovne osvetničke pornografije u Srbiji jesu Telegram grupe, u kojima su se prosleđivale intimne slike i video zapisi devojaka, koje nisu pristale na njihovo širenje.
Bez obzira što je Telegram obrisao dobar deo ovih grupa, administratore to nije sprečilo da pokrenu nove, kako je prenosio BIRN.
Mirković navodi da su takve teme uvek budile pažnju javnosti, i da su se u medijima najviše čitale teme sa erotskom i nasilnom konotacijom.
„Te Telegram grupe su se ljudima činile kao prilično zatvoren način komunikacije. Mislili su da tu postoji veća zaštita podataka nego na društvenim mrežama. Ljudima je zanimljivo da gledaju tuđe dvorište i tuđe žene. Generalno živimo u otuđenom društvu gde mnogi muškarci nemaju partnere, što ostavlja mogućnost da se uživa u tim sadržajima, što ne smatram normalnim, ali svakako se dešava svuda u svetu“, kaže Mirković.
Ona objašnjava da je podrška žrtvama je najbitnija u ovakvim situacijama, pogotovo jer živimo u društvu u kom se žrtva stigmatizuje.
„U našoj kulturi uvek se žrtva smatra delimično krivom za ono što joj se desilo. Čak i u slučajevima silovanja je ovo prisutno postavljanjem pitanja. Razlika u osvetničkoj pornografiji je taj što je ogromna publika koja prati ovo zlostavljanje i što stalno postoji rizik od reviktimizacije. Žrtvu treba psihološki ojačati“, kaže Mirković.
To što se određeni sadržaj podelio ne govori ništa o žrtvi, već o ljudima koji su taj sadržaj podelili i o njihovim nesigurnostima. Važan je kontinuirani rad sa pogođenom osobom, kako ona to ne bi ponovo preživljavala, navodi Mirković.
