Svako je bar jednom u životu čuo nešto poput „imaš oči kao majka ali očev temperament“ ili „isti si kao deda“. Međutim ljudska DNK sadrži mnogo više informacija od ovih sitnih detalja.
Retko ćete čuti da neko kaže „Iiam agorafobiju, kao moj pradeda“. Ali to se može naslediti. Ipak, pitanje je šta određuje koje, ili čije, osobine će prevladati u našem DNK i da li možemo da ih promenimo? Ovo pitanje je donedavno dugo mučilo genetičare.
Iako naučnici još uvek ne mogu da daju jasan odgovor na pitanje šta ima najveći uticaj na karakter ljudi – okruženje, geni ili vaspitanje, mnoga istraživanja su pokazala da ne nasleđujemo samo izgled već i neka sećanja, kao što su, na primer, fobije. Osim fobija, postoje i druge osobine koje nasleđujemo od predaka i nemoguće ih je promeniti, prenosi Bebologija.
Fobije
Prenošenje fobija preko DNK dokazano je istraživanjem u kojem su miševi obučeni da izbegavaju sve mirise slične mirisima trešnjinog cveta. Ovo je uticalo na DNK tako da je deo DNK odgovoran za osetljivost na ovaj miris bio aktivniji u spermi očeva miševa.
Zbog toga su deca i unuci bili veoma osetljivi na miris trešnje i izbegavali su ga, iako nisu imali pravi razlog za to. Stoga, možda strah od pauka ili visine nije tako iracionalan kao što se čini.
Ekstrovertnost
Iako neke karakterne crte stičemo sa godinama, neke su već zapisane u našem DNK. Na primer, geni VSCD2 i PCDH15 su povezani sa ekstrovertnošću, što može otvoriti mnoga vrata uspehu. Zato je moguće da razlog zašto ste tako društveni i komunikativni leži u vašim precima, a ne u vašem vaspitanju ili okruženju.
Smisao za humor
Neki ljudi veruju da je smisao za humor naučena osobina koja zavisi od sredine u kojoj čovek odrasta. Ali, tokom studije je otkriveno da ljudi sa kratkim alelima na genu 5-HTTLPR pokazuju pozitivne reakcije i češće se smeju. Rezultati studije su potvrđeni kada se uzmu u obzir starost, pol, etnička pripadnost i simptomi depresije.
Stres
Ista je stvar i sa stresom, ova osobina se prenosi sa roditelja na decu. Stručnjaci tvrde da ako je majka tokom trudnoće bila izložena stresu, njeno dete će u životu biti podložnije stresu.
Štaviše, ako su roditelji bili pod stresom pre nego što su dobili dete, postoji rizik da im to ošteti hromozome.
Zavisnost
Za nastanak zavisnosti odgovorno je 40 do 60 odsto gena i naslednih osobina. Na primer, veza između zavisnosti i gena D2 je detaljno proučavana. Ljudi kod kojih ovi receptori ne funkcionišu dobro su skloniji da uzimaju supstance koje izazivaju zavisnost.
Malo spavanja
Neki ljudi mogu da spavaju manje od pet sati i još uvek dobro funkcionišu. Postoji gen koji se zove Tačerov gen, po britanskom premijeru koji je spavao samo četiri sata i osećao se odlično. Ljudi sa ovim genom ne samo da spavaju manje, već i bolje obavljaju mentalne zadatke nakon što nisu spavali 38 sati. Inače, Tačerova nije jedina sa ovom „supersilom” – manje od pet sati spavali su i Tomas Edison, Nikola Tesla i Isak Njutn.
Štednja
Kada je novac u pitanju, 30 odsto naših postupaka može se objasniti prirodnim faktorima. Neki ljudi su genetski skloni da štede, bez obzira na prihode, pol i obrazovanje. Takvi ljudi ređe imaju loše navike kao što je pušenje i manje su podložni dijabetesu. To se dešava zato što su dosledniji u svom ponašanju i imaju bolju samokontrolu, zahvaljujući svom DNK.
Muzika
Geni igraju veću ulogu od prakse kada je u pitanju muzički talenat, posebno prepoznavanje visine tona i ritma. Studija identičnih blizanaca otkrila je da su ljudi koji manje vežbaju prošli bolje od onih koji su vežbali više. Jedan od blizanaca je vežbao više od svog brata, ali nije mogao da nadmaši njegove muzičke sposobnosti. Naučnici objašnjavaju da neki aspekti muzičkog talenta leže isključivo u našim genima i da ih je nemoguće naučiti.
