Letnje Olimpijske igre, održane 2021. u Tokiju, važe za najtoplije ikada. Temperature su išle i preko 34 °C, a u kombinaciji sa visokom vlažnošću vazduha, vrućine su se odrazile na zdravlje učesnika: neki sportisti bi padali u nesvest i povraćali na završnoj liniji, takmičare su iz arena prevozili u kolicima, a poznati ruski teniser Danil Medvedev se čak zapitao ko će biti odgovoran za njegovu smrt ukoliko do toga dođe.
„Borac sam, završiću meč, ali mogu da umrem”, rekao je on tom prilikom.
Uoči početka ovogodišnjih igara, 26. jula, javljaju se strahovi da bi glavnim gradom Francuske mogle da zavladaju još ekstremnije temperature nego svojevremeno u japanskoj prestonici, prenosi Klima101.
Jedanaest olimpijaca okupilo se sa vodećim svetskim naučnicima o klimi, Majkom Tiptonom i Džoom Korbetom sa Univerziteta u Portsmutu, kako bi razotkrili opasnosti za sportiste na sve toplijoj planeti. Rezultat njihovog rada je novi izveštaj naslovljen „Vatreni prsteni: Rizici od toplote na Olimpijadi 2024. u Parizu”.
„Sada znamo da bi Pariske igre potencijalno mogle da obore tokijski rekord”, upozorila je Ema Pokok, izvršna direktorka organizacije FrontRunners koja je pomogla u izradi publikacije.
Od 2021, zavisnost od fosilnih goriva prouzrokovala je još veće globalno zagrevanje i svet je, od juna prošle zaključno sa majom ove godine, iskusio dvanaest uzastopnih najtoplijih meseci u istoriji merenja. Samim tim, sve je više situacija tokom kojih ekstremne vrućine potkopavaju sportske manifestacije.
„Ako planeta nastavi da se zagreva, sport kakav znamo i volimo je u opasnosti”, kazala je Pokok.
Od 1924. godine, kada je Pariz poslednji put bio domaćin Olimpijade, godišnja temperatura u ovom gradu porasla je, u proseku, za 1,8 °C. Dok se prosečno beleži 23 topla dana (25+ °C), odnosno devet „užarenih” (30+ °C), više u toku jedne godine, stoji u izveštaju.
Još jedna od posledica klimatskih promena su jači i učestaliji toplotni talasi kojih je u Pariz, od sredine prošlog veka, iskusio pedeset. Autori podsećaju da je pre dvadesetak godina, tačnije u julu i avgustu 2003. godine, baš u vreme Olimpijskih igara, surovi toplotni talas izazvao preko 14 hiljada viškova smrtnih slučajeva u Francuskoj.
U svetlu klimatskih promena, ni ova godina nije izuzetak od trenda: Nacionalna meteorološka služba već je prognozirala da će period od maja do jula, širom zemlje, biti topliji od normale.
Međunarodni olimpijski komitet (IOC) očito je svestan rastućeg problema. U izjavi iz 2022. predložili su različite mere za zaštitu zdravlja sportista, a dali su i poseban osvrt na vrućine:
„Nažalost, nivo toplotnog stresa u životnoj sredini koji doživljavaju elitni sportisti nastaviće da raste u narednim godinama usled kombinacije povećane rasprostranjenosti, intenziteta i trajanja toplotnih talasa koji se javljaju zbog klimatskih promena i globalizacije sporta koja dovodi do toga da se sve više takmičenja organizuje na prostorima sa ekstremno vrućom klimom.”
Topli i/ili vlažni uslovi otežavaju atletama da regulišu temperaturu tela što smanjuje njihove fizičke performanse, posebno u disciplinama za koje je neophodna izdržljivost. Zdravstveni rizici pri visokim temperaturama kreću se od opekotina i grčeva preko iscrpljenosti do kolapsa prouzrokovanog toplotnim udarom koji može biti opasan i po život.
Za trkača iz Australije, Ridijana Kaulija, biće ovo treće Olimpijske igre.
„Već znamo da je ekstremna vrućina tihi ubica među opštom populacijom”, kazao je on za Gardijan i dodao da čak i uz prethodnu pripremu, ona može da bude rizična za takmičare na sportskim manifestacijama.
„Dakle, veoma sam zabrinut da bi ekstremna vrućina na takmičenju mogla da ugrozi živote sportista”, zaključio je Kauli.
Premda sport uglavnom nije prva asocijacija kada se priča o negativnom uticaju klimatskih promena, na primeru Olimpijskih igara vidimo da on i te kako postoji i da shodno tome, porast temperature ostavlja dubok trag na različite aspekte naše svakodnevice.
Stoga je važno da se, pored smanjenja štetnih emisija, fokusiramo i na prilagođavanje na već izmenjenu klimu.
