Godine 2018, pa 2021, zatim 2022, potom 2024. a onda i 2025, sve su to godine obećanja, kada je ili bi trebalo da se brzom prugom od Beograda do Budimpešte stiže za dva i po sata. U toku su radovi na deonici od Novog Sada do Subotice. Ekipa televizije N1 proverila je da li su tačni navodi gledalaca da kineska kompanija koja izvodi radove, zagađuje posede u okolini buduće pruge.
„Mi moramo da otvorimo prugu Beograd – Budimpešta 2018. godine“, reče 2015. predsednik tada Vlade Srbije, Aleksandar Vučić.
„Ovaj projekat jeste njegova vizija. Ovo se nisu setila nijedna ministarstva niti bilo ko drugi“, izjavila je u decembru 2015. godine ministarka Zoran Mihajlović.
Ali, setiše se ljudi, da kad se reči vizionara već ne obistiniše, stvar uzmu u svoje ruke. Pa kad već ne brzim vozom ka Budimpešti, idu na dva točka, biciklom.
Dosetiše se i izvođači radova, da dok prugu grade natenane, otpad umesto na deponiju istovare na privatni posed.
„Ovo je bezobrazluk najgrđe i najgore vrste“, kaže Milan Bursać.
Ovaj preduzetnik iz Subotice pozvao je N1, jer pozivi policiji, komunalnoj, ekološkoj, pokrajinskoj inspekciji nisu urodili plodom. Tvrdi – niko ne mari što je pre osam meseci na njegovoj parceli istovaren građevinski šut. Cigla, keramika, beton, zemlja…
„Znate koliko ovakvih parcela ima po Subotici? Puno“, tvrdi Bursać.
Izveštaji stručnjaka, koje je sagovornik N1 sam platio, pokazuju – na 18 i po hiljada kvarata završilo je oko 10 hiljada kubika otpada.
Otpad nije opasan, ali u kontaktu s drugim materijalima – može da reaguje
Iako formalno nije opasan, ovaj otpad nije ni inertan tj. nije mrtav. Pa sudski veštak u svom zaključku konstatuje da to znači da u kontaktu sa drugim materijalima, ovaj otpad može da reaguje na način koji može dovesti do zagađenja životne sredine.
Za deonicu pruge zadužena je kineska kompanija Šandong (“Shandong Luqiao Group Ltd, ogranak Beograd“). Iz beogradskog predstavništva smeštenog na Trgu prijateljstva Srbije i Kine – muk.
„Da li mi pričamo o čeličnom prijateljstvu ili pričamo o čeličnom obrazu koji je sahranjen kako ovde na ovom mom zemljištu, tako i preko na državnom zemljištu gde su ljudi napravili, četiri kilometara od gradske kuće u Subotici, ne jednu nego dve deponije“, ističe Bursać.
Sagovornik N1 pravdu traži na sudu – tužio je Infrastrukture Železnice Srbije i kinesku kompaniju. A može li se uopšte naslutiti ičija formalna odgovornost?
„Pa mi nemamo za šta da se uhvatimo“, kaže Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).
U subotičkom Centru za ekologiju i održivi razvoj pitaju gde je Studija o proceni uticaja izgradnje brze pruge na životnu sredinu. Taj dokument razjasnio bi potencijalne mere i odgovornost.
„Tako da nam je to, u prvi mah, eto baš čudno. Možda to i postoji, možda je i urađeno, ali nažalost nije dostupno javnosti“, navodi Đereg.
„U čijem je to interesu? Interesu građana – nije. U interesu privatnih džepova“, ocenjuje Bursać.
Osim što košta, rešenje je inače nadohvat ruke. Subotica ima Regionalnu deponiju, koju je finansirala Evropska unija.
Odgovor kompanije Shandong Luqiao Group CO. LTD, ogranak Beograd
Posle emitovanja priloga u Dnevniku televizije N1, redakciji je stigao odgovor kompanije Shandong Luqiao Group Co. LTD ogranak Beograd, preko advokatice Smiljane Medić.
Medić u odgovoru navodi da njen klijent „nije odgovoran za naneti komunalni otpad“, te da je „nasipanje humusa, gline i drugog materijala posledica izgradnje međunarodne pruge“. Takođe navodi da će navedeno biti sanirano „u skladu sa planovima o izgradnji i po završetku radova“.
U odgovoru piše i da će otpad biti uklonjen „na lokaciju koja je predviđena elaboratima za zaštitu životne sredine“, bez detalja kada bi to moglo biti i koja lokacija je u pitanju.
Medić je navela i da poseduje pisanu dokumentaciju o tome da su predstavnici kompanije “molili” vlasnika da im omogući ulazak na predmetne parcele kako bi uklonili otpad, ali im to nije bilo dozvoljeno.