Jedan od imperativa modernog poslovanja postala je posvećenost kompanija održivom razvoju. Prema jednoj od definicija, održivi razvoj se može objasniti kao „integralni ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života na našoj planeti“.
“Shodno tome, obrazovanje za održivi razvoj je koncept nastao kao odgovor na izazove razvoja savremenog društva. Ono je jedan od ključnih mehanizama koji treba da omogući „razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“, kaže profesor dr Lidija Barjaktarović, dekan Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum.
Ona dalje navodi da bi akademske institucije trebalo da pomognu studentima da izgrade stavove i vrednosti koje počivaju na principima održivog razvoja, i da se u skladu sa tim ponašaju.
“To znači da se studenti blagovremeno pripremaju za koncept celoživotnog učenja. U velikom broju sprovedenih analiza u prethodnom periodu utvrđena je izuzetno visoka svest kod generacije Z za održive investicije, konzumiranje proizvoda koji imaju afirmišući uticaj na životnu sredinu ili društvenu zajednicu, i očekivanja od kompanija da se pozabave važnim socijalnim i ekološkim pitanjima”, ističe Barjaktarević u razgovoru za Biznis.rs.
Poslovni konsultant Biljana Lazarević navodi da pojedine zemlje Azije, kao što su Japan, Indija, Filipini, Kina i Tajvan, godinama unazad ulažu napore za uvođenje održivih inovacija u visokom obrazovanju.
“Potrebno je obrazovati odgovarajući kadar, odnosno ljudske resurse, koji bi adekvatno odgovorili potrebama privrede, ali i društva. Tempus projekat „Careers“ pokazuje da naši studenti uglavnom nemaju mogućnost da praktično primene stečena znanja u kompanijama za vreme studiranja, a osnovni koncept održivosti je primena naučenog”, smatra Lazarević.
Modernizacija visokog obrazovanja podrazumeva ne samo tradicionalni, već i aktivan inovativni pristup znanju i učenje uz praksu i rad.
“Težnja ka održivom poslovanju mora biti ukorenjena u praksi, obuci i osposobljavanju studenata za konkretan posao, a na osnovu iskazane potrebe poslodavaca da dobiju poželjnog zaposlenog koji ume da ispuni cilj firme u afirmativnom okruženju. Kreiranje nastavnog programa koji je usaglašen sa potrebama privrede odgovor je na izazove održivosti sa fokusom studijskih programa na sticanju svrsishodnog, upotrebljivog i funkcionalnog znanja”, ocenjuje naša sagovornica.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da je najbitnije pri odabiru kandidata za posao – koliko je radnik sposoban da se što pre prilagodi procesima rada.
„Poslodavcima više ide u korist da zaposle iskusnog radnika koji će odmah ući u posao bez dodatne obuke, što nije slučaj kod mladih koji tek dolaze sa fakulteta i škola, pa nemaju toliko prakse. Prema dosadašnjem iskustvu, u poslovima koji zahtevaju poznavanje određenih specifičnosti bolje prolaze radnici sa iskustvom, oni koji već imaju znanje i gde je eventualno potreban kratak period prilagođavanja. Često je kod njih produktivnost neuporedivo bolja”, naglašava Atanacković.
Prof. dr Veljko Marinković sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu kaže da je jedan od preduslova uspešne primene koncepta održivog poslovanja upravo saradnja akademske i stručno-profesionalne zajednice.
“Poželjno je da ova saradnja bude regulisana na institucionalnom nivou i da podrazumeva zajedničke aktivnosti univerzitetskih profesora i eksperata iz prakse koje su usmerene na realizaciju različitih projekata i sprovođenje edukativnih programa. Dobar primer ovakvog vida saradnje je kratki program studija „Menadžment prodaje“ koji organizuje Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu sa partnerskim preduzećima, među kojima je konsultantska kuća Casa Forte iz Beograda. Program je akreditovan od strane Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje”, navodi naš sagovornik.
Komentarišući program na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu poslovni konsultant iz Casa Forte Veljko Davidović ističe da generacija Z ne funkcioniše po tradicionalnim principima već očekuje fakultet koji je fleksibilan da bi postao ili ostao atraktivna i poželjna izabrana obrazovna institucija.
“Poslovanje fakulteta mora da bude u skladu sa konceptima održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja, takozvanim ESG. Održivi razvoj treba da se shvati kao pokušaj da se na svetskom nivou deluje usklađivanjem tri stuba održivosti: ekonomskog, ekološkog i socijalnog. U funkciji održivosti visoko obrazovanje bi trebalo da ima glavnu ulogu i da bude glavna potpora”, zaključuje Davidović.
