Uz ekonomski razvoj i povećanu potrošnju na Zapadnom Balkanu se poslednjih godina otpad kontinuirano povećava. Dok je u Evropi stopa recikliranja u proseku 44 odsto u Srbiji je ispod 3 odsto.
Veliki problem je otpad nastao rušenjem i gradnjom, koji, pravilnim načinom odlaganja – može da postane novi resurs. Efikasno korišćenje resursa prelaskom na čistu, cirkularnu ekonomiju može da obnovi biodiverzitet i smanji zagađenje.
Prema oceni evropskih stručnjaka Srbija je na dobrom putu i prati korak u donošenju propisa. Kaska se u primeni.
Možemo li nadoknaditi izgubljene godine i uhvatiti voz na koloseku energetske transformacije i zelene agende u oblasti građevinarstva, dekontaminacije i reciklaže?
Pravi put, ali…
„Sve što se dešava u Evropi, to se implementira u Srbiji sa više-manje problema i izazova, ali na istom smo putu“, kaže Igor Keskes Makonkai, potpredsednik Međunarodnog komiteta EDA.
„Cilj i put zakonodavstva apsolutno su jasni i ispravni, tako da ste apsolutno na pravom putu i mi to podržavamo“, kaže mr Stefano Panseri, predsednik asocijacije EDA.
Prvi put u 50 godina dugoj istoriji Evropske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, godišnja konferencija održava se u Istočnoj Evropi – u Beogradu. Glavne teme konferencije – buduće aktivnosti i novi propisi.
Propisi nisu samo ispunjavanje agende
„Veliko je da naši studenti, naši profesori i naši privednici čuju šta se dešava u Evropi, koliko ova industrija napreduje i da konačno zaživi i kod nas taj put od otpada od novog materijala u ubrzanom toku“, kaže Dejan Borojević, predsednik srpske asocijacije za rušenje, dokontaminaciju i reciklažu.
„Mi imamo neke propise, čak imamo transponovanje određenih evropskih propisa u naše nacionalno zakonodavstvo. Svi ovi propisi o kojima pričamo nisu samo ispunjavanje neke agende, oni treba da doprinesu kvalitetnijem životu svih naših građanki i građana. To je apsolutno uz onaj element zaštite životne sredine, osnovni cilj Vlade Srbije i Ministarstva građevinarstva“, kaže Aleksandra Damnjanović, iz Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture.
Najveći izazov u stilu života
Prošle godine je i kroz naše zakone definisano upravljanje građevinskim otpadom i ponašanje investitora i izvođača radova. Više od šest meseci kasnije, primena nije potpuno zaživela.
„Ja mislim da je najveći izazov u našem stilu života i u našim navikama i sami sebe treba da promenimo i način na koji živimo i na koji razmišljamo i na koji vrednujemo da bi napravili mogućnost za bolji život sledećim generacijama“, kaže Makonkai.
Zeleni plan Evropske unije podrazumeva da 2050. Evropa postane klimatski neutralan kontinent. Na tom putu sprovode se reforme u svim sektorima privrede, posebno saobraćaju, energetici, poljoprivredi, održavanju i gradnji zgrada.
Sprečavanje stvaranja otpada je ključno kao i njegova transformacija u visokokvalitetan resurs. Sto milijardi evra biće uloženo do 2027. u realizaciju prvih koraka.
