Tokom marta započeta je restauracija grobnog mesta Dimitrija Davidovića, oca srpskog novinarstva i pisca prvog srpskog ustava, koji počiva na Starom groblju u Smederevu. Ovih dana završeni su radovi na obnovi nadgrobnog spomenika koji su izvedeni na inicijativu i uz finansije Rotari kluba Smederevo, pod nadzorom Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u tom gradu.
Slova epitafa „Sav Srbin” ispisanog starom srpskom ortografijom, koji je Davidović sam osmislio, vremenom su bledela baš kao i sećanje na ovog slobodoumnog čoveka koji je pre skoro dva veka proklamovao liberalne vrednosti i danas upitne u Srbiji. Zaborav je nagrizao svaki trag na spomeniku kao jedinom podsećanju na ustavotvorca.
Anita Marković, istoričarka umetnosti i konzervatorka Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, podsetila je da ovo nije prvobitan Davidovićev grob, te da je ova grobnica po projektu Aleksandra Bugarskog, arhitekte koji je projektovao i zgradu smederevskog suda, izgrađena 1888. godine, kada su i prebačeni posmrtni ostaci.
„Tada je u Smederevu bila velika svečanost. Pored Ujedinjene omladine srpske u prvom redu profesora smederevske gimnazije, jedan od organizatora prenosa bio je i Branislav Nušić. Tada se Smederevo potrudilo da mu na adekvatan način oda počast, s obzirom na to da kada je umro, grad je bio poplavljen i sahrani su prisustvovala trojica građana i sveštenik”, rekla je ona.
Dušan Đorđević, restaurator firme iz Ljiga koja je radila obnovu, govorio je o radovima.
„Sva slova su produbljena, ploča očišćena, paspartu je rađen iznova, sa padom, da grobnica ne bi skupljala vodu od kiše. Oko slike je bio zahtevan posao jer se nakupila korozija gore ispod krsta. Kad sam radio ogradu, došao sam do golog metala, u dnu ograde nekih desetak centimetara je ukopano, pa je i tu došlo do korozije. To sam otklonio, zaštitio, ispunio veštačkim kamenom koji je vodootporan. Umesto nedostajućih elemenata na ogradi postavio sam nove, sve je učvršćeno, mislim da bi sledećih pedesetak godina sve ovo trebalo da traje”, objasnio je Đorđević, dodavši da je određenih prepravki bilo i na okolnom platou.
Smederevski vajar Zoran Kuzmanović obnovio je i spomen-ploču koja je stajala u centru Smedereva, na mestu gde se nalazila kuća Dimitrija Davidovića. Ona je juče ponovo postavljena na tom mestu.
Progonstvo i zaborav
Sretenjski ustav iz 1835, koji je pisao Dimitrije Davidović, na snazi je bio samo dve nedelje, ali je do danas ostao najliberalniji ustav koji je Srbija imala. Ipak, ustavotvorac je ubrzo, baš zbog svoje slobodoumnosti i proklamovanja liberalnih vrednosti još pre skoro dva veka, platio visoku cenu – progonstvom i zaboravom. Knez Miloš Obrenović ga je „preko noći” penzionisao i proterao iz Beograda, a po sopstvenoj volji Davidović dolazi u Smederevo, gde je samovao u bedi, zaboravljen od svih. Nakon tri godine, tačnije 25. marta 1838, umire u 48. godini, lišen dostojanstva i sahranjen nedostojno čoveka – na ledini njegovog imanja. Njegova smrt nije bila vest u Srbiji, a nisu je objavile ni „Novine serbske”, prve srpske novine koje je upravo on pokrenuo i bio prvi urednik. Tek po završetku Miloševe vladavine neobeleženi grob je pronađen i posmrtni ostaci prebačeni na smederevsko groblje. Usledio je novi zaborav, a tek prilikom obeležavanja 50 godina od smrti, 1888. godine, nadgrobna ploča od studeničkog mermera uzdignuta je oko 20 centimetara od zemlje, a u kameni opseg ugrađena gvozdena ograda. Tako je bilo do danas, a sadašnja obnova usledila je nakon 136 godina.
