Na brdu Majdan u Smederevu, koje se izdiže iznad centra grada i odakle „puca” pogled na Dunav, smešten je Novinarski park. Nije mali broj Smederevaca koji nikada nisu čuli za ovaj lokalitet, niti znaju zbog čega je baš novinarski, a sva je prilika da tome značaj ne pridaju ni lokalne vlasti decenijama unazad. Da budemo samokritični – ni sami novinari nisu se pretrgli da ovo mesto živi i bude prepoznatljivo. Zato i ne čudi što je godinama zapušteno i nema nikakvu svrhu.
Ovih dana mladi aktivisti predvođeni udruženjem „Kulturno nasleđe grada Smedereva”, rešili su da ožive i vrate dušu Novinarskom parku. Počeli su od sređivanja tog prostora – za početak sakupili su i izneli čak 20 vreća đubreta. Posadili su 40 platana i stabala breze kako bi parku vratili epitet „zelene oaze” grada. Obnovili su klupe koje su bile u lošem stanju i postavili info-table i putokaze. Posebno su ponosni na ploču koju su postavili na već postojeći postament, a posvetili su je Dimitriju Davidoviću čija se večna kuća nalazi nedaleko od Novinarskog parka. Na njoj stoji natpis: „Ocu srpskog novinarstva Dimitriju Davidoviću, tvorcu prvog srpskog ustava”.
– Prvi put na ploči je posveta kao zahvalnost čoveku koji spaja novinarstvo, kulturu, politiku, a pritom počiva u blizini ovog parka – kaže za „Politiku” istoričar Dušan Mitrović iz udruženja „Kulturno nasleđe grada Smedereva”.
Plan je da ubuduće Novinarski park bude mesto okupljanja ljubitelja kulture i istorije. Organizovaće se na otvorenom prostoru tribine, književne večeri i drugi kulturni događaji.
Ali za budućnost ovog lokaliteta važna je i njegova prošlost o kojoj, nažalost, nema mnogo validnih podataka. Prema tvrdnjama Nikole Tasića, smederevskog hroničara, ali bez pisanih tragova, Novinarski park je nastao 1981. na stogodišnjicu Udruženja novinara Srbije. U ovom udruženju, međutim, nemaju zabeležen taj podatak, ali Ninu Brajoviću, generalnom sekretaru UNS-a, u sećanju je da je 1996. godine, na 115. godišnjicu, u Smederevu održana skupština udruženja. Tadašnja opština navodno je odlučila da park „pripada” UNS-u, ali ne kao vlasništvo, priseća se Brajović informacija koje su do njega stigle. Nakon toga ne postoje nikakvi pisani tragovi.
Ni Dušan Mitrović kao istoričar ne raspolaže dokazima da je Novinarski park nastao baš 1981. godine.
– Postoji priča da je najstariji smederevski nedeljnik „Naš glas” pisao o tome, ali ne znamo pouzdano da je to bilo tada i da je povezano sa stogodišnjicom UNS-a. Kao istoričar oslanjam se na pisane tragove, ali njih nema uvek. Usmena istorija takođe ima značaj, a činjenica je da se u Smederevu decenijama pominje Novinarski park i nemoguće je da je to izmišljeno. Nečega je bilo, sigurno je postojao konkretan povod zbog čega je to mesto baš tako nazvano – kaže Mitrović uz obećanje da će podrobnije istražiti sve što može biti u vezi sa istorijatom ovog mesta.
Pouzdano je, međutim, da je u Novinarskom parku postojala tabla, ali ne i šta je na njoj pisalo, jer je odavno nestala.
– O tome svedoči postament koji je i dalje tu, sa šrafovima koji ukazuju da je bila i neka tabla. Verujemo da bi njen autentični natpis otkrio kako je i kada nastao Novinarski park, ali, nažalost, nje nema već dugi niz godina – objašnjava Dušan Mitrović.
Aktivisti najavljuju da će u narednom periodu, osim kanti za đubre, u Novinarskom parku postaviti i kamere.
„Kulturno nasleđe grada Smedereva” ovu akciju sprovelo je uz podršku pokreta „Tvrđava” i Omladinskog kluba „Đurađ”.
